Srpski književni glasnik

МИ И НЕРЛЕД а М иг7 57149

писмо писано тог дана на Цетињу није могло стићи у Котор 4 декембра по новом и бити приложено провидуровој депеши од 6 декембра. Зато сам и ту ставио белешку провидурова секретара у Котору о дану кад је примљено, те да онај, који би се хтео користити тим документом, види погрешку у датирању по старом календару, која није баш тако ретка у писмима писаним на тој странил

Г. Вулић не види све то и јели чудо што је у стању да пружи читаву ниску од погрешака, које су творевина његова незнања и критичарске иесавесности 2!

2. Још је мање мислио Г. Вулић, кад је тврдио да сам погрешно датирао прилоге под бр. 1ТМГ и ГХШ.

Оба та писма нису датирана. На њима писар није ставио ни месец ни дан кад их је писао, међутим кад се објављују, потребно је да се што ближе одреди из ког су времена. Ја сам их одредио и при томе одређивању користио сам се белешком коју је у врху сваког писма ставио секретар которског провидура, да означи кад су примљена у Котору. На ранијем од тих писама стоји да је примљено у Котору 13 фебруара 1692 године (а то је по нашем рачунању године од 1 јануара 1683 година), а по другом 13 фебруара 1693 (по нашем рачунању 1694 година).

Али су ова писма писана ћирилицом и писали су их православни. То значи да их при распоређивању по хронолошком реду треба регистровати по старом а не по новом календару. Зато сам их ставио не у фебруар 1693 и 1694, кад су стигла у Котор, него у јануар, рачунајући ту последње дане његове. Г. Вулић тврди да сам ту погрешио и да је требало ставити их у фебруар. Он ми вели: „Академик, наиме, не зна ни то да у 17 в. при претварању датума по старом календару у датуме по новом није додавато 13, као што се данас чини, него само 10 дана.“

Немам ништа против ове поуке Г. Вулића да се у ХУП столећу старом календару није додавало 13 дана него десет,

1 На један пример погрешнога дативања писама из Црне Горе указао сам у расправи „Црногорски митрополит Василије Петровић у Црној Гори по првом повратку из Русије (1754—1756)“ у Гласу УХХХУПА, стр. 150, у прим. 209.

# Дело за фебруар 1911, стр. 301, 302.