Srpski književni glasnik

150 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

јер је то тачно и било ми је познато и пре њега. Али кад се решио, да ми даје лекције како ова два писма није требало стављати у јануар него у фебруар, зато што су под 13 фебруаром регистрована у провидуровој канцеларији у Котору, морам се оглушити о тај савет, као бесмислен. А бесмислен је зато што овде није реч о Котору и кад су писма стигла тамо, него кад су писма могла бити написана у Дробњацима, који нису ни у Котору нити пред Котором него далеко од Котора, у негдашњој Херцеговини, откуда је књигоноши, по зимском времену, требало бар четири до пет дана да се спреми за пут, да превали пут до Котора и изиђе пред провидура. И кад је тако, и кад се затим писма региструју не према томе камо су упућена и кад су тамо стигла, него где су и кад су писана — онда оба нису из месеца фебруара него из последњих дана јануара, као што сам их и одредио.:

Друга је ствар, ако Г. Вулић зна да је онда Котор био у Дробњацима или да су Дробњаци исто што и Котор и да датум 13 фебруар (по новом календару) вреди и за Котор и за Дробњаке! Ако је тако, измениће се сасвим досадање познавање историјске топографије и заслуга за то запашће Г. Др. Николу Вулића!

(Наставиће се.)

Јов. Н. Томић.

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

„ВилаРОВИ ДРАГОНИ“, КОМИЧНА ОПЕРА. МУЗИКА ОД МАЈАРА. У Народном ПОозоРИШТУ 7 ЈАНУАРА 1912.

У доба, када је Рихард Вагнер као револуционар и бегунац нашао прибежишта крај Цириха на „зеленом брежуљку“ у гостољубивој вили једне духовите даме, Матилде Везендонк, и у пуном јеку, као естетичар, почео да развија своја начела о музичкој драми и потреби новога музичко-драмског

1 Тако је и с недатираним писмом херцеговачког владике Ђерасима Поповића, које је у Котору регистровано 18 авлуста 1692 (Црна Гора за Морејског рата, 340—341). Зато што је тако регистровано Г. Вулић би хтео да је оно из месеца августа, као да је писано у Котору а не далеко од Котора, у Херцеговини (Дело за фебруар 1911, стр. 302).