Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. 151

ренесанса бујала је у Паризу орсга соппдие, изданак једног великог доба, потомак генијалних дела Монсињиа, Гретрија и Изуара. Када се енергично почела истицати потреба: да све уметности напусте своју егоистичку екзистенцију и да у чврстој заједници створе један нов облик, једино правилан и једино савршен, сезапиКкипзћуегск, Париз је упорно одржавао своју орега соппаце, која је постојала не ради виших и савременијих уметничких принципа него чисто себе ради и ради публике и окретних директора позоришта. И док је Р. Вагнер у најцрњем песимисму скицирао свога „Тристана“, у Паризу је публика пљескала помпи Велике опере и сумњивој комици и безбојној сентименталности једне музичко-драмске врсте, која је, неискрена донекле, пошла низбрдицом да се доцније преобрази у — оперету. Опадање је било очевидно, ма да је било још доста остатака доброг и узорног доба. „Лабуд из Пезара“, бујни и срећни Ђакомо Росини, још је увек водио прву реч, и тиме одржавао онај моћни утицај талијанскога буфонизма и давао полета и помагао да се, бар "донекле, у комичној опери одржи стил, чист и на висини. Донекле само, јер је конверсационо ћеретање, пуно обичног вица и сумњиве пикантерије, почела све јаче да потискује здраву и пуну комику. МИ Обер, и Адам, и Жак Офенбак, Жак Офенбак нарочито, први су који су све елементе музичке комике почели да жртвују обичним ритмима игре, да потенцују онај елеменат који ће да помогне развитку и одржавању несимпатичне оперете.

То је било једно прелазно доба, које нам је далои један музичко-драмски тип: француску орета сопидие; оперу са диалогом — то је општа одлика и не само њој својствена; у музичком погледу: оперу са музиком која преставља мешавину комике, изражене у ритмима игре, ритмима шарених кадрила и живих галопа, и сентименталности. Та сентименталност највише карактерише музички стил те врсте и највише доприноси неодређеном утиску који човек добије кад је слуша. Има и велико-оперских патетичних акцената. Једном речи свега што је потребно да пружи задовољства, али не и вишег уживања. И врло је тешко од великога броја тих музичких дела одабрати она која су још најздравија и могу да заинтересују и интелигентнију публику.

Управа нашега Народног Позоришта је учинила у томе