Srpski književni glasnik

152 Српски Књижевни Гласник.

погледу доста добар избор. „Виларови драгони“ од Луја Еме Мајара су од многих боље дело, са неколико несигурних момената, али у основи узевши још доста свеже и местимице лепо, врло лепо. Цео други чин је, са врло малим изузетком, једна лепа целина. У првом чину има хор неколико благодарних акцената и купле г-ђе Жоржете има сву лакоћу и безазленост тога, специфично француског, музичког облика. Али незгодно је само што је то друга премијера из нашег музичко-драмског репертоара. После нежне пасторале „Бастијан и Бастијена“, долази ова у својој врсти доста лепа опера, али увек још не сасвим згодна да помогне лепим намерама у нашем позоришту. После стилистички апсолутно чисте музике В. А. Моцарта добили смо музику Мајара, која, и ако у већини добра, има пуно наглашених почетака лажне оперетске грациозности. Али обавештени смо да је ово дело ушло преко реда у репертоар. Изведено је само због г-ђе Спасић, да би јој се дала прилика да изиђе у већој партији пред публику пре него што опет оде у Беч ради студија.

И то је добро урађено, јер смо добили прилике да нам наша Ргштпа Поппа покаже шта је урадила и научила у Бечу.

Г-ђа Спасић воле своју уметност, има за њу и смисла, и све њене тежње да, једва једанпут, озбиљно почне да развија своје певачке способности, врло су похвалне. МИ њен боравак у Бечу јој је користио, несумњиво користио. Она данас боље пева него пре. Нема више онога дилетантског форсирања, или га нема у оној мери. Њен је тон постао мирнији, Апза!; чистији, сигурније влада органом, само је изговор, једна од најпречих потреба за певача, остао стари. Артикулација вокала је врло неодређена. 4 на пример нема своју специфичну боју, не отворену али јасну и сочну, него је тамно и тупо. А и то ће се моћи поправити. Г-ђа Спасић већ поодавно пева и сав досадањи начин њенога певања је постао њена друга уметничка природа. Треба имати врло много воље и врло много времена, па посветити сву пажњу доброј вокализацији, јер је у њој и по готову само у њој права основа за правилно певање. Г-ђа Спасић се враћа у Беч. Имаће времена и на то да обрати пажњу. Нека озбиљно највише у томе правцу ради и успех ће бити још бољи. Али као глумица г-ђа Спасић је остала стара са свима традиционалним гестовима наше натуралистичке глуме осамдесетих година.