Srpski književni glasnik

156 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

Најзад, књига се појавила 1872, и имала је успеха свуда, сем у Тараскону, који никад није хтео да опрости своме врашком земљаку. Тај гнев читаве једне вароши нашао је израза у јаросним анонимним писмима, са жигом из јужних крајева, у отровним стиховима и претњама, а једном чак умало није дошло до разрачунавања. Једног јутра, за време изложбе 1878, појавише се у Парису код вајара Амиа, Тарасконца, дугачки и црни бркови једнога његовог земљака, који изјави да је дошао да пречисти рачун са „тим Додеом“ због увреде нанете храбром мајору Бравиди, у причи Одбрана Тараскона. Мада се грешни вајар трудио да га утиша, овај Провансалац за све време бављења у Паризу није престајао питати: „А. овај, где се, до врага, виђа тај Доде>“

Тартарена је први преводио у српској књижевности Г.. Милан Грол, Он је, у Звезди 1900, превео први део трилогије. Други део, Таршарен на Алпима, изишао је 1902, у Српском Књижевном Гласнику, а затим у засебној књизи, у преводу Г. Душана Л. Ђокића.

У Задругином издању изашао је сада и први део, у одличном преводу Г. Ђокића, коме наша књижевност дугује читав низ превода одабраних француских дела. Задруга је имала срећну мисао уносећи у српско издање успеле илустрације Г. Дитриака из познатог Фламарионовог издања. Само, у књизи не стоји нигде забележено ни чије су то илустрације, ни одакле су узете, ни где су рађене! Исто тако, за широку публику Задругину, требало је објаснити извесне алузије (на Пурсоњака, Каде Русела) и извесне речи (траперски, дуар). Задругина издања треба да буду у сваком погледу беспрекорна.

МИОДРАГ ИБРОВАЦ.

БЕЛА ВАШАОНЕ

КЊИЖЕВНОСТ.

Нова ЗБИРКА ПРИПОВЕДАКА МвА ЋипикА. — Матица Српска у Дубровнику издала је сада четврту књигу у низу својих издања. То је збирка оригиналних и изврсних приповедака Ива Ћипика „Крај мора“. У збирци су транаест приповедака: