Srpski književni glasnik

АМЕРИКАНКА. 165 сам ја исти нити је она иста. Ја сам сад дух, она загонетка. У сваком човеку има по два човека, по три... Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.

Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји. Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у све ниансе, и ипак је увек — море.

Дуго смо седели једно према другом пишући. Ја сам само писао њено име, које не знам... „Госпођа Дим, Госпођа Магла“: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...

Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.

„Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли“, шаптао сам ја ушавши у своју собу. Али да је покушала на милион начина да ме начини онаквим какав сам био, не би могла. Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима. Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо. Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића. Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу. У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. „Она је жена какве једном морају бити све жене. Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга. Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида! Жене ће нас пречистити, препородити. Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи“. Ја сам овако много доцније мислио; онда нисам умео ништа мислити. Био сам тужан, неисказано тужан.

М1

Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне. а ја сам сишао пре девет часова. Сишао сам за читав час раније него што обично оне излазе из своје собе.

Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта

то значи. Оне ће данас да путују. Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка. Чинило ми се да је то један од оних тужних али свеџаних дана, кад се ми сасвим изменимо, нема-