Srpski književni glasnik

170 Српски Књижевни Гласник.

свет. Много пута имам храбрости да помислим: она је волела

онога што... али ова мисао стално ми остаје не довршена... |

Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми се чинило да сам понижен...

Да ли би ја био онако тужан да смо се растали друкчије»

Питања, питања, и само питања. На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора... Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја;2...

Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.

И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео. Она ће у моме памћењу остати за свагда. Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена. Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године. Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова..

..„Сад свршавам песму и затварам очи... Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси.

Зал Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ,

ИСТОРИЈА МОЈИХ КЊИГА.

Нума РУМЕСТАН.

Кад сам почео ову историју својих књига, — у којој је неко могао видети списатељску сујету, али што је мени лично изгледало једини оригиналан и отмен начин писања мемоара

ћу фран ава ВА РАВНО

ноћ за ЈА"

Ме и афера

АЕ