Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 183

да се не разнежи, при помисли на оскудицу којој се овај убоги ђаво морао излагати да би могао бити тако великодушан. „Како би било да га потражим; ручали бисмо заједно“.

Дотле је био доспео. Он зазвони, отараси се свога фрака, свога ордења, својих звезда, и упути се пешке улицом Белшас.

Кејови и мостови били су сасвим бела; али кад се пређе Карузелски Трг, ни по тлу ни у ваздуху, није било ни трага од снега. Он се губио под безбројним точковима који су закрчивали улицу, под ногама ужурбане руље која се тискала по плочаницима, пред излозима, око омнибуских станица.

Ова журба и врева празничне вечери, узвици кочијаша, | вика уличних продаваца, кроз изукрштану светлост излога и љубичасти сјај Јаблошковљевих! лампи, које су засењивале жмиркање жутих гасних светиљки и последње зраке бледе дневне светлости, стишавали су Руместанову бригу, разгонећи је све више кроз улично тискање, док је корачао ка булевару Поасониер, где је негдашњи Черкез, везан за једну кућу као сви људи од маште, становао још од пре двадесет година, откако је дошао у Париз.

Нико није познавао Бомпаров стан, о коме је он међутим често говорио, као и о својој башти, о свом уметничком намештају, ради кога није пропуштао ниједну лицитацију у Хотелу Друо. „Та дођите код мене ових дана на један котлет!...“ То је био сталан образац његових позива, и он га је издашно свуда понављао; али когод би га узео озбиљно, не 61 никад никога затицао код куће, или не би био пуштен од вратара, или би натрапао на звонце набијено хартијом или лишено свога гајтана. Узалуд су се читаву годину дана Лапара и Рошмор довијали на све могуће начине да продру код Бомпара, да доскоче безбројним измишљотинама Провансалчевим којима је он бранио приступ у свој тајанствени стан, терајући у томе тако далеко да је једног дана био повадио плоче на уласку у своју собу, да би могао добацити званицама, преко барикаде:

— Жао ми је, драги моји... Гасна експлозија... Све је ноћас одлетело у ваздух.

Пошто је прешао безбројне спратове, лутао кроз дуге

1 Јаблошков, чувени руски физичар (1848—1894). Пр.