Srpski književni glasnik

188 Српски Књижевни ГЛАСНИК. рубцу. Њене младе груди, као две крупне брескве дрхтале су под ударцима била. Њој се и нехотице отеше очи на кошуљу која равномерно дрхташе, и она је раскопча, и зари своју главу у недра. Она сад први пут опази тек осенчене правилне линије свога лепог тела, и она га дуго посматраше.

Један леп, плави лептирчић који дотле несташно облетао око њене кудраве главице улете случајно у недра, и изгуби се у топлини и мирису младе крви, која навираше на свакој пори. Он покуша да излети, и на лепим крилима додирну и помилова најузвишеније место на левој страни груди.

Кроз њено младо тело проструја нека језа, коју дотле никад није осетила, и она брзо закопча недра, а мали несташко се лепршаше и непрестано је миловаше.

На послетку, уморен лептирић паде на десну страну и своје малене пипке зари у једру белину, и заголица је тако силно, да она врисну, леже на траву, рашири обе руке и обамираше од неке потајне милине, осећајући голицање малога створа.

Потесом забруја двојница. Она скочи и погледа на ону страну од куда је допирао звук, Њене очи пламтеле су као два усијана угљена. Она је слушала тужну песму и чезнула за нечим непознатим, а мали лептир је полако умирао на њеним грудима.

Милорад М. ПЕТРОВИЋ.

О СРПСКИМ ЖЕНАМА.

Господо и Госпође,

Кад ми је саопштено да је на мене пала част, да говорим пред вама о српској жени, доведен сам био у незгодан положај. О српској жени као о целини, као о једноме типу, не може бити говора, јер тога типа нема. У нас има неколико типова жена и међу њима је велика разлика: огромна је скала од патријархалне српске жене, која је још ниже биће, бесправни створ, економска потреба и фабрика радне снаге, и

1 Јавно предавање држано у Шапцу 27 новембра 1911 године, на позив Шабачког Женског Патриотског Друштва.