Srpski književni glasnik

МА ЕМ а

190 Српски Књижевни Гласник.

Томанија овде у Шапцу“, чији су мужеви, и ако су се успели на високе положаје, у погледу жена остали патријархални. Као господар човек има права да своју жену казни и то чак сви-

репо — да је туче. 20 августа 1824 године тужила се На-

родноме Суду нека Риста из Сирогојна, у Нахији Ужичкој, на свога мужа Илију Савића, што је немилостиво туче. На питање Суда: „Зашто ти, Илија, бијеш тако женур“ Он је одговорио: „Ја јесам њу био неколико пута, као своју жену, но не тако, као што она каже...“ Човек може ићи куд хоће и радити шта хоће, жена не сме ни да разбира о његовим пословима:

Кад ме жена пита, ђе сам био

Казаћу јој да сам со сијао;

Куку њојзи, ако не вјерова ! вели кнез Јанко у „Горскоме Вијенцу“. Сматрана као имаовина свога мужа, жена се насилно одводи: отима, граби, вуче, као плен, или се купује и продаје као роба, Као имовина она при-

пада само ономе чија је, са пуним ограничењем и у најмањим _

ситницама. Слобода кретања је преступ. Грешка противу су-

пружанске дужности је злочин, који се казни гадним срамо-_

ћењем и метањем под гомилу.

Патријархална жена се узима из тројаких разлога. Прво, она је радна снага. Због тога мора бити здрава и снажна, да може да ради, да прва устане и да последња легне. Уз то мора бити покорна, и да угове: мужу, свекру, свекрви, деверима, јетрвима, да како песма каже „свима буде слуга“. Друго,

она је природна потреба и верни извор насладе своме мужу.

Због тога не сме бити одвратна и имати недостатака. Треће, она се сматра као извор радне снаге и продужења лозе. Због тога мора рађати пород, у коме мора бити и мушкараца. Не врши ли ма коју од ових намена, она се презире, злоставља, отерује, па се чак поред ње доводи и друга, — највећа увреда која се жени може учинити. Примера да су сељаци отеривали своје жене чим онеспособе за рад или имају каквих непријатних недостатака или немају деце, у намери да се ожене другима, нису ретки ; али нису ретки ни примери, да су поред

неспособних за рад, ружних или нероткиња доводили још по

1 Ђ. Магарашевић, „Путовање по Србији у 1827 години“, стр. 9.

2 Државна Архива, Кнежевска Канцеларија, Народни Суд 1824 године.

“ %' АЕ „43 и ка

Ај У ме 4 они ноу њени СО

ма с

ма рреиеј Дог, ле

| % = 3 "