Srpski književni glasnik

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

2 о с

„Ја имам много почетих и смишљених уметничких ствари, које ме маме себи, али ја не дозвољавам себи да им дам оно кратко време живота, које ми је још остало, све донде, док не свршим овај посао, који — нећу да кажем да ми се чини да је —, него који ће бити, уверен сам, потребан и користан људима“ — писао је Толстој пријатељу В. В. Рахманову 1896 године. Е

Страст и способност за уметничко стварање били су у Толстоја до краја живота тако јаки, да се искала толстојски јака, гвоздена воља, да их задржи од делања. А високо уметнички производи као што су „Дљаволђ“, „Отац Сергије“, „Хаџи Мурат“, који су постали у времену, кад се Толстој сам пред собом одрекао уметничког стварања, — плодови су слабих тренутака; они су постали у моментима, кад он није могао да одоле својој страсти за уметничко стварање, због чега је неретко сам себе оштро осуђивао у разговорима и писмима.

Једно писмо из 1889 године В. Рахманову свршује је се овако: ·

„Поздрав М. А. и свима вашима. Пишите ми. Ових дана сам се бавио глупостима, поправљао сам комедију.“ М сад пишем ону приповетку, што сте ми ви рекли“.

Не стоји ни то, да је Толстој тек тада почео осуђивати и мало уважавати своје уметничко делање, кад је престао писати романе. У својој „Исповести“, писаној не у последње време, него одмах после појаве „Ане Карењине“, па и за време ње, Толстој признаје, да је он још на џочешку свог књижевничког делања посумњао у важност и велику вредност поетичке делатности своје и својих књижевничких другова. О почетку свог књижевничког (чисто уметничког) делања (1852 године) Толстој говори у својој „Исповести“:

„У то доба ја почех писати из сујете, из користољубља и гордости... Ради тога, да бих постигао славу и новац, због којих сам писао, требало је крити добро и исказивати рђаво. Ја сам тако и чинио. Колико сам пута ја измишљао да прокријумчарим у својим списима, под изгледом равнодушности

! Курзиви у цитатима из Толстојевих писама и списа у овом чланку свагда су моји. М.

2 Своју знамениту комедију „Плодови просвете“ која не силази са руских позорница више од двадесет година.