Srpski književni glasnik

ПРУ А ДР. >

МОЈА ПОСЕТА КОД ТОЛСТОЈА. 207

или чак лаког подсмевања, оне моје тежње ка добру, које су

сачињавале смисао мога живота. И мени то полазаше за руком: мене су хвалили“.!

„Ми смо сви (књижевници, песници) били убеђени, да ми треба да говоримо, пишемо, штампамо — што брже, што више, да је све то потребно зарад блага човечанства... И не опажајући то, да ми ништа не знамо, да на најпростије питање живота: шта је добро, шта ли рђаво, — ми не знамо, шта да одговоримо, ми смо сви, не слушајући један другог... поричући, ружећи један другог... сви смо наједаред говорили, неки пут одобравајући један другог и хвалећи један другог, да и други мене одобравају и хвале, неки пут љутећи се један на другог, исто онако, као у лудници.

Страшно чудновато, но сад ми је све јасно. Право срдачно наше расуђивање беше то, што смо ми хтели да добијемо што више новаца и похвала“...“

Тако је ето говорио Толстој не само последњих година свог живота, кад је био већ сасвим оставио своје поетичко стварање, него још пре 1879 године, у добу свог најплоднијег уметничког делања, када је међу осталим писао „Ану Карењину“. Из истог времена имамо и овај његов одзив о једном од највећих му уметничких производа:

„Ја два месеца нисам прљао руке мастилом, ни срце мислима. А сад се лаћам досадне, вулгарне Ане Карењине са једном једином жељом: да што пре ослободим себи место слободно време за друге послове...“ Под другим пословима, има Толстој на уму своју знамениту Исповест, коју је већу то доба почео писати и од чије појаве датира почетак Толстојевог делања на реформи моралног живота човечанства.

Те исте године писао је Толстој пријатељу, филозофу Н. Н. Страхову о успеху „Ане Карењине“:

„Ја се томе никако нисам надао, и збиља, чудим се, да се нешто Шако обпано и нишшавно може допасти.. Уверивши се, да се нешто шако ништшавно допада, ја сад више не пишем „с плећа“, како испадне, него чиним некакав, мени самом скоро непојмљив, избор...“

Х Исповест, гл. [, = Исповест, гл. П. 3 Из писма песнику А. А. Фету, 26 августа 1875.