Srpski književni glasnik

910 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

такозване духовне кризе, у годинама 1878—1881. Фет је био близак сусед Толстојев, они су се често посећивали и остајали један код другог са породицама по неколико дана. Фет је слао Толстоју своје нове песме, овај му је писао срдачна, књижевна, филозофска писма — духовна заједница међу њима била је најтешња и најлепша.

Наједаред, кад је Толстој, у свом истраживању животне истине, нашао да је та истина у Христовом учењу и почео сам по њој живети — Фет охладне према свом блиском пријатељу, престаде му долазити, престаде се интересовати њиме.

Кад год сам при читању Толстојеве биографије долазио до тог места, ја нисам могао довољно да се начудим таквом понашању једног књижевника према свом пријатељу. Могао сам да разумем да се Фет са Толстојем не сложи, те да као фини естетик, као песник „славујског биљисања“, зажали, што ће сад Толстој зауставити свој бујни уметнички таленат и неће му дати да ствара, — али да он због тога остави дугогодишњег пријатеља, коме је писао и од кога је добијао онако срдачна писма — то нисам никако могао да разумем. Ја сам мислио да би много природније било, да је и даље остајао уз њега, па да посматра, куд ће сада геније поћи, шта ли ће сада стварати, — знајући у напред, да ће велики човек и на новом пољу остати велик и привлачан.

Ја запитах Толстоја:

— Је ли истина, Лаве Николајевићу, што читам у Бирјуковљевој књизи о вашем животу, да је у добу ваше велике духовне промене (1878—1881), кад сте писали „Исповест“, „У чем је моја вера“ и кад сте се одвојили од православља и од црквеног догматизма — је ли истина, да вас је у то доба чак и Фет-Шеншин почео избегавати, да вас је и он оставиор

— Боже сачувај! скоро плану дотле сасвим мирни и тихи Толстој. — Фет је још увек нарочито тражио моје друштво, много је полагао на то да је са мном. — Говорећи то, Толстој је, то се тачно сећам, употребио реч „заискивалљ“, која реч,,на мало блажији начин, казује исто, што и наше наметање, улагивање. |

Из података, који су саопштени у Бирјуковљевој тачној и исцрпној књизи, рађеној тако рећи у кући Толстојевој, неки пут и уз сарадњу самог Толстоја, — јасно је, да је случај са Фетом истинит. После великог преокрета у Толстојевом ду-