Srpski književni glasnik

у

, н МОЈА ПОСЕТА КОД ТОЛСТОЈА. 211 ховном животу око 1878, када се будући реформатор људског живота престао интересовати материјалном страном живота и престао у финим стиховима о природиним лепотама гледати неке важне и значајне појаве, -— Фет је збиља престао тражити и посећивати Толстоја. Кад је Толстој ступио на нови пут живота, он је имао да издржи тешку борбу са својом околином, морао је преживљавати многе горке часове, и овакви поступци, као што је Фетов, морали су му нарочито тешко падати. Отуд ове оштре, малко сујетне речи, које се никако не слажу са Толстојевим љубавним, праштајућим, смиреним држањем према сваком, а нарочито према непријатељски расположеном му човеку, које се опажа у његовом животу последњих двадесет, а нарочито последњих десет година. То нељубавно осећање и те оштре речи, које наједаред, неочекивано искрснуше из њега — сасвим не спадаху у његов душевни живот оног времена, кад сам ја био код њега и чуо их из његових уста — оне су рефлекс давнашњих тешких часова и тешких, овда онда нељубавних, осећања према људима који га нису разумевали, па вероватно бивали груби и нетактични према њему.

Толстој ми још рече о Фету:

— Ја сам њега као уметника високо ценио, био је фини уметник, но, ако ћемо истину да кажемо, — ограничен човек.

Затим ми још додаде, како је Фет био оно, што се данас у Русији зове черносошеник — човек, који припада „црној стотини“, гомили мрачњака, феудалаца, поклоника царизма и апсолутизма.

Мени се нарочито допадоше горње речи Толстојеве: „прекрасан уметник, али ограничен човек“. Посматрајући ништавни живот и никакав утицај на народну судбу наших виртуоза у грађењу естетичких стихова и других уметничких производа, ја сам одавно нејасно слутио да ти људи нису тако потребне и значајне личности, као што то мисли педесет, шездесет, па и стотина њихових хипнотисаних читалаца — но сад ми се то, после Толстојевих речи, сасвим разјасни. Да ништа друго тога дана нисам чуо ни видео у Јасној Пољани, ја бих могао бити задовољан само са том, како ми се чини, врло корисном истином, која ми се открила у Толстојевим речима: да човек може бити прекрасан, савршен уметник, но у исти мах и врло

ограничен човек. (Наставиће се.) Јован МАКСИМОВИЋ.