Srpski književni glasnik

216 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

и одрицања, што је затварао очи пред чињеницама и прескакао преко стварности, и само је тако могао доћи на апсурдну и несрећну идеју да врши дело народног уједињења одричући Србе! Али поред свега тога, Велика Хрватска Анта Старчевића у ствари је исто што и Велика Србија наших патриота. Разлика је формална, само у имену.

М

Анту Старчевићу се десила једна велика посмртна несрећа: он је за биографа добио дон Керубина Шегвића. Г. Шевгић, који има не само публицистичку но и неку књижевну репутацију у извесним круговима хрватским, успео је да о једном јаком и интересантном човеку напише једну слабу и досадну књигу, да пружи једну идеално рђаву биографију, образац рђаве биографије, и да докаже колико је невешт као писац, колико слаб као стилист, и, што је најгоре, у којој је мери партијски и верски фанатичар.

Не може се замислити ништа примитивније но што је композиција његове књиге. Он једноставно и хронолошки прича живот Старчевића, узгред развија његове идеје и оцртава његову личност, излаже његов утицај, убацујући, и где је место и где није, велике наводе, у целини често, рђаве младићске стихове, дугачке адресе и саборске говоре !п ехгепз5о. ИМ зато је веома тешко из ове књиге саставити биографију Анта Старчевића, добити прегледну слику његових идеја, видети постанак и природу тих истих идеја, стећи јасан појам о његовој улози у хрватском друштву и о његовом утицају на хрватске духове за последњих педесет година.

Давно је речено да ништа тако не компромитује учитеље као одвећ ревносни и претерани ученици. Г. Шегвић пишући ову књигу није био историчар идеја, биограф једнога националног апостола, но апологичар, панегиричар, нови еванђелист Јован једнога новога Христа. Он јеу целој књизи остао у ставу свештеника који кади пред олтаром свога Бога, и када би само могао прогласио би Старчевића за свеца. Докле се може ићи у неразумним претеривањима нека кажу ова два примера. За Г. Шегвића Старчевић је ништа мање но један од највећих модерних социолога: „ово генерализовање појма славосрпштине сачињава једно веома важно знанствено откриће Старчевићево, које се може мјершти са ош-