Srpski književni glasnik

. Б 4, „ 2" џ . Р о · : Е. = у Е:: ЊЕ > 5 и Позоришни ПРЕГЛЕД. 219 ма које се „ситнице“ латили коју су они додирнули. Из тих разлога, дакле, на овоме месту, ја ћу бити кратак.

[

Штогод би додирнуо краљ Мидијас, кажу у митологији, претварало се намах у злато. Нешто слично важи и за Шекспира. Чега год се латио тај највиши књижевни геније претварало се у највише дело те врсте. Ако се хоће да говори о љубави у књижевности морају се, као најрепрезентативнији обрасци те врсте, поменути Ромео и Јулија; ако се запитате које је највеће дело љубоморе, мораћете наићи на Ошела; ако потражите најбољу трагедију, у којој је основно осећање властољубље, морате наићи Магбеша. Тако иде скоро до свих мотива које је Шекспир обрађивао. Антонио је образац племенитости; краљ Лир људске незахвалности ; Агрипа политичара (Кориолан); сер Џон Фалстаф комичне галантерије (Веселе Жене Виндзорске); Брут патриотизма, Марко Антоније лукавства (Јулије Цезар); Розалија сете, Целија веселости (Како вам се допада); Кориолан војничке хладнокрвно-

сти и охолости; Калибан ружноће; и тако даље. Чега год се

латио Шекспир претварао је у највише и најлепше. Дидро је једном приликом рекао да је Шекспир „готски исполин испод чијих ногу могли бисмо проћи сви ми“. И ако и сувише претерано и фигуративно речено, као појам, то је и данас тачно, и још тачније. Из века у век, Шекспир је све већи. И данас, он је још једнако велики и „модеран“, и „не при-

"пада ни једном добу пошто припада свима, пошто је вечит“.

Макако посматран (драмски, лирски, епски; естетички), макако дискутован (Толстој; Фереро; беконовци; В. Иго; Карл Блајбтрај) — он остаје „чудо књижевности“ првога реда. Он је „чудо“; ако га посматрате књижевно-драмски и позоришнодрамски (Сарсеј је, говорећи о њему у чисто позоришном смислу, рекао да он има „чудовишног позоришног инстинкта“); „чудо“ у погледу идеја, емоција, стила; у погледу развијања појединих мотива; по опсервацијама и појединостима; по лепоти, чистоти и сигурности линија у цртању карактера; по склопу ситуација и сцена, и све тако до најситнијих ефеката. И

1 Цитирано у А. Брисона /: Ге Тлефте, ћ. У, р. 308]. 2 Егапсјадџе Загсеу: Га Ттадедле, р. 398.