Srpski književni glasnik

220) Српски Књижевни ГлАСНИК.

данас, он је још једнако велики и „модеран“, јер, из сваког његовог дела, бије људска истина и права људска природа, и ако је увек гледана сувише брутално и преувеличано. Његова је уметност права грчка уметност Есхила и Софокла, природна и ако претерана, тачна и ако захуктана, јасна и. ако у нешто подигнутом тону. И покрај свих примедаба које му се чине (злоупотреба метафора и сладуњавих епитета; сопсен га; Лилијеве жонглерије; Марловљев патос и реторика; игре речи; раблеовских и молиеровских грубости и сировости; злоупотребе страшних сцена; прављење свих могућих уступака укусу своје периоде) — „велики Вил“ је још једнако највећи драмски писац свих времена.

Велики је и као писац трагедија, и као писац комедија, као писац трагедија више него ли као писац комедија, и ако је и сувише јако распрострто .мишљење да је Шекспир био више геније комике него ли геније трагике. Макбет, као и Хамлет, као и Отело, и Ричард Ш, и краљ Лир, показује да је Шекспир могао дубље да уђе у људску трагику, него ли у људску комику (Сер Џон Фалстаф, и све друге личности из његових комедија, и ако су, као комичне, велике, далеко су испод Аристофанових и Молијерових личности). Цело његово дело управо и јесте једна библија људске трагике. То је песник људске загонетке, недаће и коби; један од оних који су најпесимистичније посматрали људску природу. Његове најбоље трагедије јесу једно црно коло које, са Макбетом, Отелом, краљ Лиром и Ричардом, води Хамлет незнано куда, а завршава дворска будала која се цери свакоме циљу. Његово дело је дело убистава, несрећа, коби, издајства, клетви, браколомства, тровања, ужаса свију врста... Како страшно проклиње Лир Корнелију, Гонерилу и Регану Убиство Полонијево; копање очију Глостеру; сва крволоштва Макбетова, Ричардова; Офелија луди, Ромео и Јулуја се убијају; Хамлетове интелектуалне нервозе, незадовољства и скрби; једном речи, основни Шекспиров поглед на свет је поглед једног трагичара.

Са свих тих својих особина, он, из века у век, бива све већи. Данас је Шекспир много већи него што је био у ХУП и ХУШ веку, и биће све већи. Велики људи, из века у век, бивају све већи. Ми данас имамо приличан култ за Шекспира; и то је леп доказ нашег књижевног укуса. Потпуно заборав-