Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 221

љен у ХУП веку, мало игран у ХУШ веку, у другој половини Х1Х и данас, Шекспир је, „по превасходству“, најглавнија тачка сваког репертоара. Данас се игра цео Шекспир; цео од Христијаније до Атине, и свуда је хучан позоришне и сценски успех. Играју га на свима позорницима; играју га и у ораншким руинама, и по старим замковима; игра га чак и циркус (Фердинанд Бон је, за циркус Буш, спремио Ричарда 11).

Код нас се Шекспир, од шездесетих година, преводио доста. У погледу превођења, према осталим великим драмским писцима, Шекспир стоји врло добро. Док су Корнеји Расин, и Лесинг, и Калдерон превођени врло мало, а Гете и Шилер нешто мало више, Шекспир и Молијер (Молијер у последње време) били су стални предмет преводилачке пажње. За наш позоришни укус, то је врло лепа појава; нарочито је лепа стога што је стална.

Главни наши преводиоци Шекспира били су: Др. Лазар Костић и Др. Светислав Стефановић. Сем њих треба поменути још и ове: Ацу Поповића, једног од првих (Венус и Адонис, 1861), Др. Ј. Андрејевића, Др. Милана Јовановића, Милоша Зечевића, К. Станишића, Ј. Д. Стефановића, Јована Петровића, "Г. Г. Богдана Поповића, Г. Гершића и А. Хаџића. Култ за Шекспира је седамдесетих година био тако велики да се, на дан тристагодишњице од рођења Шекспирова, 28 априла 1864 године, у Новоме Саду, нашло неколико људи који су про_ славили тај дан. Том приликом је Г. Г. Гершић држао један говор из кога вадимо ове карактеристичне речи: „Дао Бог _ те ово био сретан и пун значења почетак, дао бог те се овом данашњом свечаности одпочело ново поспешније доба по наше позориште, те да нам се на њему стално стани велики дух Шекспиров и његови узвишени створови...““ Том истом приликом је и Др. Лазар Костић написао један Епилог у коме се овако карактерише Шекспир:

Јер чудан светац Вилија је наш У рају свом и паклен трпи враже

1 Е. Кадие!: Ртороз де Тпеате, 1. 1, р. 61. 2 Споменик тристагодишњице Шекспирове. Нови Сад. 1864, стр. 32. 3 Исто дело, стр. 37.