Srpski književni glasnik

229 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Доста доцније, 1881 године, у предговору Мере за Меру. Др. Милан Јовановић; говорећи о Шекспировим драмама, и ако мало доцкан и пошто тај култ већ постоји, каже: „Ја бих да се на нашој позорници отпочне прави култус Шекспира...“ Најзад, један од главних преводилаца Шекспира на српски језик то је Др. Светислав Стефановић који се носи мишљу да преведе све његове драме. Магбеш, о коме је овде реч, он је превео.

Кад се све то сабере, онда се добија врло леп резултат; на нашем језику имамо око двадесет преведених Шекспи-

рових драма. (Свршиће се.)

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ.

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

Н. Вулић, Јован ТОМИЋ КАО ИстОРИК („Дело“ за 1910 и 1911 год.).

(2)

3. Али ако је Г. Вулића мрзело да мисли како није једно исто да ли су писма писана у Котору или у Дробњацима, и ако га је мрзело да развије карту Црне Горе, Херцеговине и ондашње Млетачке Арбаније, па да види колико су далеко Дробњаци (у којима су писма писана) од Котора (где су писма регистрована под 13 фебруаром по новом календару), и кад није могао да мисли како тада није било лето него зима са свима тешкоћама за путника — кад је већ хтео да ми даје лекције из хронографије, зашто бар не научи шта је млешачка година

У тој мојој књизи „Црна Гора за Морејскога рата“ Г, Вулић нашао је да сам по годинама погрешно датирао прилоге под бр. Т1М1, ТУ, ТУШ и ГХШ. Документ под бр. ГУП млетачки је и датиран је под 31 јануаром 1692 године, а они под бр. ТУ, ТУШ и ГХШ писани су ћирилицом и нису датирани, али је у провидуровој канцеларији у Котору забележено кад је који примљен и то: бр. ТМ1 13 фебруара 1692, бр. ТУШ 21 фебруара 1692, а бр. ТХШ 13 фебруара 1693. Од ових докумената прва три ставио сам у годину 1693, и ако је на њима забележена година 1692, а последњи ставио сам у годину 1694, мада је на њему година 1698.