Srpski književni glasnik

и" | :

Научни ПРЕГЛЕД. : 225

као што је то било и с толиким другим њиховим депешама, Зато овде имамо два документа и у њима један исти факат. И кад је то тако, и кад су оба извора сигурна, за мене је било потпуно свеједно који ћу од њих навести,

Али ја се нисам у каснијој књизи позивао на стр. 87 а не на 74 без икаквог разлога. То је Г. Вулић могао уочити, да је хтео читати и та два документа и моју напомену на стр. 180 под бр. 290. Ну он канда није их читао, или, ако их је читао, прелази преко истине, и тврди да су оно две различне ствари, да би на тај начин представио своју ранију погрешку као истину. У сваком случају ја ћу га сада обавестити о томе што је и сам морао видети. Ја сам се, дакле, у другој књизи за један и исти факат позивао на стр. 87 зборника [ Мопепеото а не на 74, као у првој књизи, нарочито зато што ми је позивајући се на 87 страну било згодно да отклоним заблуду, коју је сређивач тога зборника докумената унео у расправљање питања о времену и начину смрти владике Висариона и о карактеру његових односа према Млечићима, погрешно датирајући ту депешу главног провидура далматинског од 13 јуна 1591, коју је он ставио под годину 1692. Том приликом у напомени под бр. 290 пречистио сам то спорно питање езмеђу покојног архимандрита Ил. Руварца и мене с једне и Л. Томановића и његових присталица с друге стране. Ето,

дакле, зашто сам се овде за један и исти факш — а не за сличну сшвар, како тврди Г. Вулић — позвао на стр. 87, а не на 74!

У овом питању има ствари које Г. Вулић није знао а има их које није хтео да види. Али кад он не зна што је морао знати и кад није хтео да види што није смео не видети, зар он тим стиче неко право да своје незнање и несавесност пред“ ставља као туђе незнање» Зар један професор Универзитета тако схвата своју дужност и представља свој научан рад»

5. Да објасним један факат у мојој расправици „Цетињски владика Висарион“, одговарајући Г. Вулићу позвао сам се на депешу которског провидура Дуода од 7 марта 1690 године и рекао сам: „Има тамо (у Дуодовој депеши) пуно које чега па и молбе Дуодове Сенату да се појача одбрана онога краја од Турака и предлог не само да се посада из Ко-

| 15