Srpski književni glasnik

226 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

тора не шаље на Исток него и да се појача, јер то захтева одбрана града и вароши Котора, Пераста, Рисна, Будве, Новог“...

На то је Г. Вулић одговорио овако: „..морамо поменути још једну ружну ствар коју је учинио Т(омић). Он каже да је провидур Дуодо у депеши својој од 7 марта 1690 поред осталога предложио Сенату да се појача посада у Котору. · Али о томе у тој депеши нема ни помена. Ми можда Академика не бисмо прекорели за то тако оштро, да он себи не допушта и сувише често, као што ћемо видети даље, оваке опснарске доказе“.7"

Г. Вулић је, као што се види, категоричан у тврђењу да у тој Дуодовој депеши нема ни помена о појачавању посаде у Котору, који је за ово време био центар млетачких ратних операција против Турака у суседним покрајинама, и на основу тога оптужује ме за измишљање доказа.

Је ли то истина» Видеће се одмах. _

У последњем делу те депеше, штампаном на стр. 59 зборника П Мопепеото. Дуодо јавља како је вест да војници из которске посаде могу бити послати на Исток, јако заплашила Црногорце и друга племена која су пристала уз Републику, да их тада непријатељ не нападне и не уништи. Зато кад су му дошли главари из Црне Горе и Херцеговине, уверио их је да их Република не само неће напустити него ће их и много одлучније помоћи тако да ће од њих одбити сваки напад непријатељски. Ови су се вратили разуверени, и то су разгласили по свој земљи; и то не само да је умирило те млетачке присталице него је и збунило Турке. И кад је све то рекао, провидур Дуодо закључује да „мора отворено казати Сенату, како је, не само из поменутог разлога него и због сваког другог праведног обзира, пошребна једна јака сила на шој страни, јер је поред ове вароши и града Пераста, Рисна, Будве, Новог потребно наоружати још и Царине... Зубце и Грахово“.:=

12 Одјек за 1911, бр. од 28 јан.

13 Дело за фебруар 1911, стр. 308.

м „.„феуо аззетте а! ЕЕ. УУ. поп 5010 рег аџезћо еззеп ан авио тојпуо, та рег огпанто елазбо гомагдо 82 тетае тесезвзатћа ита тапаа јотга а диезфа ратте, тлепте сопујепе обте диезгћа Ста, Сазћепо, Регазћо, КЕ запо, Видџа, Сазђе] Моуо, агтаг 41 рт Лагтпе... Хађе е агаћоуо..“ (1 Мопфепедто еђс. 59). :