Srpski književni glasnik, Jan 01, 1912, page 31

10 Српски Књижевни Гласник.

Немицом, којој сам се раније мало удварао, али тога вечера, бојим се, био сам врло нељубазан према њој, нисам разговарао с њом, нисам гледао у њу, већ сам видео једино високу, витку прилику у белој хаљини с ружичастим појасом, њено весело, заруменело, с јамицама лице и љупке, миле очи. Нисам само ја, — сви су гледали у њу и уживали у њој; наслађивали су се у њој и мушки и женске, и ако их је она све засенила. Немогућно је било не гледати на њу с уживањем.

По пропису, тако рећи, мазур нисам играо с њом, али у ствари играо сам готово све време с њом. Она је, не збуњујући се, кроз целу дворану ишла право к мени, и ја сам скакао не чекајући позива, а — она ми је осмејком захваљи“ вала за моју досетљивост. Кад су ме приводили к њој и она нагађала моја осећања, она је, пружајући руку не мени, слегала мршавим раменима и, у знак сажаљења и утехе, смешила се на мене.

Кад су правили фигуре у мазуру валсом, ја сам дуго играо валс с њом, и она ми је задихано, с осмехом, говорила: „епсоге“, и ја сам играо и играо, и не осећао свога тела.

— Та како нисте осећали, кад сте је држали око струка; осећали сте не само своје већ и њено тело, ја мислим, — рече један од гостију.

Иван Васиљевић наједанпут поцрвене и љугито готово дрекну :

— Ето, такви сте ви, садашња младеж. Ви, сем тела, ничега другог не видите. У наше време било је друкчије. Што сам јаче бивао заљубљен, тим бестелеснија ми је она постојала. Ви само видите ноге, листове и још не знам шта, ви обнажујете жене у које сте заљубљени, а за мене, што рекао Алфонс Кар —- био је добар писац! — на предмету моје љубави биле су свагда бронзане хаљине. Ми не само да нисмо обнаживали, већ смо се трудили да покријемо наготу, као добри син Нојев. Али, ви то не схватате.

— Немојте га слушати. Шта је даље билорг — рече један од нас.

— Да, тако сам вам ја играо највише с њом, а нисам видео како је време прошло. Свирачи већ с неким очајањем од умора — знате како бива на крају бала — окупили све један исти мотив мазурке, из салона поиздизали се већ иза