Srpski književni glasnik

10 Српски Књижевни Гласник.

Немицом, којој сам се раније мало удварао, али тога вечера, бојим се, био сам врло нељубазан према њој, нисам разговарао с њом, нисам гледао у њу, већ сам видео једино високу, витку прилику у белој хаљини с ружичастим појасом, њено весело, заруменело, с јамицама лице и љупке, миле очи. Нисам само ја, — сви су гледали у њу и уживали у њој; наслађивали су се у њој и мушки и женске, и ако их је она све засенила. Немогућно је било не гледати на њу с уживањем.

По пропису, тако рећи, мазур нисам играо с њом, али у ствари играо сам готово све време с њом. Она је, не збуњујући се, кроз целу дворану ишла право к мени, и ја сам скакао не чекајући позива, а — она ми је осмејком захваљи“ вала за моју досетљивост. Кад су ме приводили к њој и она нагађала моја осећања, она је, пружајући руку не мени, слегала мршавим раменима и, у знак сажаљења и утехе, смешила се на мене.

Кад су правили фигуре у мазуру валсом, ја сам дуго играо валс с њом, и она ми је задихано, с осмехом, говорила: „епсоге“, и ја сам играо и играо, и не осећао свога тела.

— Та како нисте осећали, кад сте је држали око струка; осећали сте не само своје већ и њено тело, ја мислим, — рече један од гостију.

Иван Васиљевић наједанпут поцрвене и љугито готово дрекну :

— Ето, такви сте ви, садашња младеж. Ви, сем тела, ничега другог не видите. У наше време било је друкчије. Што сам јаче бивао заљубљен, тим бестелеснија ми је она постојала. Ви само видите ноге, листове и још не знам шта, ви обнажујете жене у које сте заљубљени, а за мене, што рекао Алфонс Кар —- био је добар писац! — на предмету моје љубави биле су свагда бронзане хаљине. Ми не само да нисмо обнаживали, већ смо се трудили да покријемо наготу, као добри син Нојев. Али, ви то не схватате.

— Немојте га слушати. Шта је даље билорг — рече један од нас.

— Да, тако сам вам ја играо највише с њом, а нисам видео како је време прошло. Свирачи већ с неким очајањем од умора — знате како бива на крају бала — окупили све један исти мотив мазурке, из салона поиздизали се већ иза