Srpski književni glasnik
56 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
лога наше високе и дубоке политике, магла, која ће заједно с њоме отићи онамо, одкуда је и дошла, када се Атињани опамете; а ваш шовинизам, да је Доситије први у нашем народу почео писати своје умне творевине на живу језику, престаће, када будете доспели прочитати Вуков „Ковчежић“.
С' поштовањем
Ј. Или
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.
АНТЕ (СТАРЧЕВИЋ.
Кегиђ;п Зесу1е: Ру. Ате Зтагбете. Мјесоу #1701 1 пјесома аје!а. Хартеђ, 1911.
Рјега ПО. Ате Згагсетлса. 17 даје Одђог Клиђа 51!тап Ке Ртауа. Кплоа -Ш. Хаотеђ, 1893—1896.
Анта Старчевић за Хрвате је једно велико име. За њих је он оно што је за угарске Србе, од прилике у исто време, био Светозар Милетић: оличење потпуног и борбеног национализма, нека врста националног месије. За нас Србе у опште Старчевић је у толико занимљивији што никада нико о нама није толико зла рекао колико он. Њега више нема, али његово име и његове идеје су остале. Један знатан део Хрвата још увек живи у његовим идејама, и једна велика хрватска странка крсти се још и данас његовим именом Један такав човек заслужио је да се његов живот прикаже, и ми, које је овај огорчени србофоб тако срдачно мрзео и који је о нама толико зла рекао, треба да га из ближе познамо.
1
Породица Старчевића, по традицији, изгледа да је пореклом из Херцеговине, али се поодавно доселила у Лику. У засеоку Житнику, код Госпића, од оца сељака, Јакова, и матере Милице, по роду Боданове и православне Српкиње, родио се 23 маја 1823 године Анте Старчевић.
Основну школу свршио је у Кланцу, и као дете узео га стриц жупник Шиме Старчевић за свога ђака. 1839 посла га стриц у Загреб, да учи гимназију и спрема се за свештеника.