Srpski književni glasnik

58 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

перо не узме више. Од тога догађаја Старчевић, дотле лојалан песник династичних химна, из основа мења своја мишљења.

1848 требао је да прими свештенички чин. Као и његова династичност, тако се и његова вера била оладила. Искрен дух, он није хтео варати ни себе ни друге. Он скида са себе црно клиричко одело, и иде у Загреб. Ту би изабран за професора филозофије и историје на правној академији. Потврђење избора у последњем часу осујетио је његов негдашњи бискуп Ожеговић, који му није хтео опростити неверство према Цркви. Бискуп јави у Беч „да такав човјек би био погибељан за интересе државе на таковој столици“. И на место Старчевића буде постављен један Чех, који ништа није учио, и који није знао хрватски.

Старчевић тада иде у адвокатску канцеларију једнога пријатеља у којој ће провести тешке године бечког апсолутизма. То је било доба када су се народни језик и дух сурово прогонили, када су жандари хапсили гусларе по Славонији и стрељали свакога који им се подругљиво насмејао, када су државни чиновници понемчавали своја имена, када је Самобор постао Залпабиго, Лепоглава Остбопћацр, а Велика Горица Огоззобгг т Титпршети. У том добу Старчевић не показује неку особиту грађанску храброст. Он тада пише „Несезјоутси“ хрватског језика, преводи Анакреона, и у званичном листу пише противу — Срба! То је све његова политачка активност за време апсолутизма.

1860, као и у целој аустријској монархији, дође до уставне промене и у Хрватској. Старчевић се јавља у народном листу „Рохогтц“, и 1861 постоји велики бележник жупаније ријечке. На том месту он се истиче као правник и народни човек, и скреће пажњу на себе. Он је чистих руку у средини која није могла да схвати да чиновник може бити неподмитљив ; он, и сам човек из народа, приступачан је народу, без племићске охолости и бирократске надмености. У оквиру жупанијских послова он хоће да води вишу политику: Његова амбиција је не да отаљава мала текућа административна питања, но да решава велико државно-правно питање хрватско, питање њених основних односа са Аустријом и са Мађарима. Државно-правне представке жупаније ријечке су његова дела, и у њима је он излагао своје схватање независне хрватске политике. У ње. говим очима Хрватска је независна земља, која је у прошло-