Srpski književni glasnik

РАЈ

Књижевни ПРЕГЛЕД, 59 сти од добре воље ушла у персоналну унију са Аустријом; аустријски цар има се у Загребу крунисати за хрватског краља, краља ако не Велике, а оно бар Веће Хрватске, и у Загребу положити заклетву на хрватски устав.

1861 Старчевић је ушао у Сабор као заступник изборног среза Хрељин-Гробник. На том свом Сабору, као и Срби на Благовештенском Сабору у Карловцима, Хрвати се лелујају: хоће ли прићи Бечу или Пешти, који су још у завади, али и на путу да се мире на рачун трећих. У Хрватској Мажуранић, Штросмајер, Рачки, као и већина свештенства, нагињу Бечу; гроф Јанковић с већином племства нагиње Пешти. Између те две струје, Старчевић и Кватерник изилази са нечим трећим и новим: ни к Бечу ни к Пешти, но за независну и целокупну, слободну Хрватску. Легитимистички, у традицијама средњевековних јуриста, Старчевић развија своју основну мисао „хисторичког државног права Хрватске“. На Сабору он се види и чује, и заузима једно од првих места међу хрватским политичарима. Он је у толико одсечнији и радикалнији што је готово сам, што његове речи везују само њега, и што не носи никакву одговорност за ствари које се дешавају.

1861 он је један од вођа „Некаваца“, оних хрватских политичара који неће са Аустријом друге везе до персоналне уније. Слободан, одрешит, насртљив када је требало, он смета. Требало га је склањати. 1862 би стављен под истрагу због једног политичког говора кој“м је хтео „раздражити на презирање и мржњу против начину владања и управи државној...“ Он одмах буде разрешен од службе, и 1863 изведен пред суд у Загреб. Суд има обзира према њему, и осуђује га на месец дана затвора. Али тај месец издржао је у оковима. Изишав из затвора, он упорно продужује ранији рад. И даље он одвраћа Хрвате и од Беча и од Пеште, и бори се на два фронта, и против аутрофилских централиста и против мађарских уставоваца. Он се живо дописује са својим борбеним другом Кватерником, који, у изгнанству из домовине, комплотира са Гари: балдијем, Кошутом и пољском емиграцијом, покушава да дође у додир са француским и талијанским министрима, живо ради да напредну Европу заинтересује за ствар Хрватске.

1865, Старчевић је у Загребу изабран поново у Сабор. Он се буни, говори, протестује, али увек у мањини, без практичних успеха, сматран за неполитичку главу и егзалти.