Srpski književni glasnik

~

60 Српски Књижевни Гласник.

раног човека. Људи се око њега ипак мало по мало скупљају. 1868 успева да дође до једног свог гласила, „Нтуа(а“, али ступце листа испуњава готово само он и Кватерник. Лист је био кратког века, и 1869 је престао изилазити. Место њега дошла је 1870 „Нгуа!5Ка“, која је изилазила до знамените Раковичке Буне.

Мистик и револуционар, као први радници на ослобођењу Италије, Карбонари, Кватерник се решио да од речи приђе ка делу, да отпочне дело националне револуције у Хрватској. Старчевић не хте улазити у тај опасан посао, и Кватерник сам оде у Границу, која му се чинила најзгодније поље рада. Он мисли да је ствар зрела, и рачуна на сигурну помоћ Србије. У Раковици побуни граничаре, образује народну владу, за главног заповедника устаника зојске по: стави ислуженог стражмештра Рада Ћујића. Звона сташе ударати на католичким и на православним црквама; народ се диже. Али Буна би у крви угушена у самом почетку. Војска стиже, Кватарник и неколико главних људи погинуше на месту сукоба, 12 усташа беше стрељани, знатан, али непознат број повешани. Старчевић буде ноћу у Загребу затворен. Пуштен на слободу, он се повлачи у Јаску, и под полицијским надзором једва може да ради на публицистичким пословима. Он је оглашен за велеиздајника; његова странка у почетку стварања је угушена.

Тек 1878 његови пријатељи почињу опет дизати главу, и томе новом покрету стаје на чело Еразмо Барчић и људи првога реда као Тушкан, Хинковић. На Сушаку се креће „обода“, Старчевић бива изабран за посланика на два места, и са још четири друга поново улази у Сабор. Од тада настаје преокрет у корист његових идеја. Университетска омладина у Загребу почеше се скупљати око њега; 1879 на скупштину његове странке у Бакру стиче се 3000 људи, где Др. Хинковић уз клицање. народа говори да је у Старчевићу васкрсао дух Зринскога и Франкопана, народних мученика. Странка права је створена; она се јако осећа и у Сабору, и у књижевности, и међу омладином, свуда у борби.

Од 1878 до 1887 Старчевић у Сабору наставља свој раније започети рад. У нацртима адреса, у парламентарним говорима, у новинарским чланцима, он упорно понавља и развија оне исте мисли које је исказао у представци ријечке

Мр РРО РТУ