Srpski književni glasnik

али Алфред де Мисе, и покрај многих и многих примедаба, остаје један велики песник љубави.

И његова комедија С љубављу се не шали показује колико је то тачно. Она није најрепрезентативнији образац његових комедија и, нарочито, оних где је то осећање најлепше спроведено; то би биле Кармозина и Фаншазио. Али и она, у основновним потезима, има све оне особине са којима се Мисе уме да прикаже „у стварима срца“. Довољно је да ту има један љубавни пар, и онда је једноме писцу његова дара лако да комедији да покрета, живости, маште, живописних ситуација, успелих сценичких и драмских антитеза. Пердикан и Камила су тај љубавни пар. Овом приликом, они водељу. бавно коло. Остали, сем Розете, стоје у позадини, и виде се као силуете, и играју једну сасвим другу комедију. Розета је ту да попуни вечни „трио“ свих драма на свету. Двоје не чине драму. Треба их најмање троје: један мужјак и две женке, или обратно. Дакле, Розета је ту. Она је ту да, на разне начине, „дозира“ однос Пердикана и Камиле.

Пре но што се уђе у комедију, тај однос овако изгледа: Пердикан је на школовању, Камила је у манастиру; Пердикан који добро познаје ат5 атапд! и који је више жена волео него што је испита полсжио, воли Камилу коју му је отац унапред одредио за жену; Камила, која зна цео тај однос и која, из манастира, чезне за Пердиканом, научена од калуђерица, тражи велику и вечну љубав од Пердикана. Ушавши у комедију са овако контрастним квалитетима, јасно је да ће комедија развијати лепе ситуације. Још са почетком, односи се компликују. Камила, која воли Пердикана, „прави се интересантном“ у име неке велике љубави коју, по њој, мушкарац не може да да: она Пердикана дочекује хладно, одбацује све његове љубавне понуде, и хоће у манастир; све то, наравно, чини с тога да би Пердикана видела у болу и под очајањем. Кад је мислила да је тај циљ постигла, она јавља својим манастирским пријатељицама шта је урадила са Пердиканом. Пердикан ухвати то писмо и, као стари љубавник, једним сасвим старим методом, хоће да се свети на тај начин што ће се удварати другој. Розета је прва коју налази, и он, с њом, одмах почиње игру: удвара јој се, шета на само по лепој бароновој башти, нуди јој и своју руку...

Камила постаје љубоморна. Настају сцене које је могао