Srpski književni glasnik

ЈУ

; ;

“ " „

| у с“ | . А

Позоришни ПРЕГЛЕД. 65

Паралелно с том драмом, у позаднини и доста далекој перспективи, игра се и једна комедија. Њу играју: барон, Пердика нов отац, два прождрљивца и комедијаша из талијанске комедије, Пердиканов васпитач Блазијус и парох Бриден, и, најзад, Камилина васпитачица Госпођа Плиш, и једин антички хор. Сви су они, донекле, уплетени у главну потку ове комедије, у „трио“ Камила-Пердикан-Розета ; али, највећим делом радње, они немају никакве везе са главном радњом. Као у целој романтичарској драми донекле и каткада код Мисеа се стално осећа комедија Ренесанса и, нарочито, његово стално студирање Шекспирове трагедије и комедије (Лорензацијо је просто инспирисан Хамлешом). У првоме делу комедије, у оној интересантној драми љубави, изузев у неким сценским антитезама и основним контрастима, ти се утицаји ни мало не осећају. Ту је Мисе, и у основноме схватању љубави и у развијању тог мотива, личан и сам у колико то може да буде писац који припада једној школи; у другоме делу комедије, где Блазијус, Бпиден, Госпођа Плиш и хор, развијају своје лакрдије, претеривања, игре речи и арлекинијаде, Мисе је под утицајем старе драме, и стилски, и сценски, и основним схватањем. Све оно што говори хор, и начин на који улази на сцену, и тренутак кад се умеша у главну радњу, и онај када га нестане са сцене; затим, сам Блазијус и Бриден, два света оца чије је главно занимање много јести, још више пити и остатак времена спавати, и начин којим они говоре, и место и улогу коју имају у комедији; и, најзад, цела композиција тог дела комедије, и једног дела љубавне комедије, распоред ситуација и њихове антитезе, наиван распоред делова радње (распоред ситуација и сцена са: он уђе, он изађе, он прислушкује), наивно довођење контраста у везу и, кад главни ток комедије захте, сувише нагло кидање веза и решавање ситуација; — све то показује како је овај „ефеб романтизма“ јако био везан за драму против које је тако храбро устао његов учитељ Виктор Иго, мускулозни заставник романтизма. Тај је случај, усталом, био редован код свих оних који су се, правећи нову школу, борили са старом школом и старом струјом. „Ја то знам, и љут сам на себе због тога“, рекао је Зола о романтичној жици коју је имао у себи, а против које се тако жучно борио.

Али, и покрај свега тога што је био и сувише ортодок-