Srpski književni glasnik

68 Српски Књижевни Гласник.

да воде главну реч. „Бастијан и Бастијена“ је дело једнога генијалног уметника, човека који је, по мишљењу Рихарда Вагнера, драматичар раг ехеПепсе „најдаровитији од свију музичара“ —, који је за Гетеа: „чудо које се не да објаснити“. Али он га је написао у дванаестој години свога живота! Овим не кажем да оно није успело: Моцарт је и у тим годинама стварао узорна и савршена дела. У својој врсти је и ова пасторала савршена. Али оно је у величини и лепоти својој детињски наивно, свежина његова је свежина једрих обрашчића и пуних ручица једнога телесно и духовно здравога малишана; а колико има људи који умеју да разумеју дете у тим годинама» Ово мало дело једнога генијалног детета је и сувише уметнички танано, и сувише је нежно и на свој начин силно и изразито, да би могло да изазове интересовање публике, за коју је музичка драма гегта тсогтиа, или је познаје са најгрубље њене стране. А када се подиже нешто ново, онда први гест мора да буде најубедљивији да после њега нема колебања ни на једној ни на других страни.

Дакле, требало је изићи са делом које је, исто толико уметнички јако, али публици приступачније, не музички музику је публика и овде осетила, него драмски. Ова мала и наивна, и сувише наивна, радња није заинтересовала никога. Пастир Бастијан је неверан својој драгани пастирски Бастијени. Она моли сеоског чаробника Кола да јој помогне, и он јој саветује да изазове љубомору у срцу свога драгана. И ово средство помаже. Цела радња је без контраста, један дуг диалог о једној истој теми, без крви и живости. Нигде контраста. Сцена увек иста и увек безбојна. Нити има комике, ни јаче истакнутих типова у радњи. А комика ситуација и комика типова је животни нерв највећега дела музичкодрамске литературе тога доба. И за то су можда дела тога доба и најбоља за почетни музички развој публике. А „Ба“ стијав и Бастијена“ и није комична опера него чиста пасторала са свима одликама њеним. Ја сам је у Минхену гледао, дириговао је велики Ф. Мотл, и тамо је зову „комад са певањем“ (Зшозртећ. Има пуно интересантнијих дела из тога доба за нашу публику. Ја сам имао прилике и раније да их набројим, а овде истичем свега два: „Две тврдице“, комична опера од Гретрија, једнога од најизразитијих му“ зичких драматичара француских у ХУШ веку, и „Сеоски бер-