Srpski književni glasnik

-

70 Српски Књижевни Гласник.

Ако је цела ствар режирана само по српскоме преводу није се друкчије ни могло. Превод је слаб. Осим тога требало је превести прераду текста Макса Калбека. Она је и интересантнија и поетичнија. Превод је од наивне туге једне сељанчице начинио извештачену сентименталност једне маловарошанке. Ничега од оне простоте у изразу, од нежности у говору. На свакоме кораку, слика ради, други, често потпуно обрнути смисао. Карактеристично је да су прва два стиха готово веран превод оригинала, а сви даљи слободна прерада преводиоца, јер треба сликове ковати. На музички акценат се није пазило, и ако га има, случајно је погођен.

Ево неколико примера:

Мелјегејеп, Реја ипа Неетдеп Њиве поља стада бела Во! 1ећ ћт ти Егецдеп ап. Ја му нудим узалуд

Је зоП зећ уегасћтећ уегдеп Друга ми га преошела Ра 1ећ ћт 50 ме] сећап. Па га мори за њом жуд.

Или: МоПпе 1ећ пиг сапх Тејсћ! даз Негх семшпеп Моп Чеп зећопзјеп Негтп аиз дег зада — • Зар да срце нудим немилице Сваком ко је њега имаш рао 2

Па: Вољаше мене тад И беше мом блаженству рад.

= о о | |

И измеђ других сила Бејах му драга мила.

А најлепше место је пркосан узвик Бастијенин, кад јој драган каже да иде у воду да се дави, јер незна излаза из несреће: Честштам хладан туш !...

Оперска либрета обилују језичким невероватностима. Али оперски преводи у ХХ веку код других народа лепше изгледају. А код нас и то није немогуће.

И подела улога није срећна. Место да најбољи које имамо буду поборници за нове идеје; та је улога додељена приправницима. Место да прве представе буду заокругљена целина; добили смо несигурне покушаје недовршених почет“ ника. За Г-ђу Стојановић се не би могло рећи да нема материјала за певање, али се материјал мора обрадити. Осим тога њена глумачка техника одговара певачкој у свима моментима. Њена је Бастијена била и сувише сентиментална, и

ЛАА И