Srpski književni glasnik
878 Српски Књижевни Гласник.
пери у благом смирају, ја се рапидном синтезом обзирем ми- · шљу на велике духове који су у свечаној прози и у крилатим стиховима величали подвиге и узносили славу божице Роме, и тек у овоме часу — гледајући у своју рођену прошлост, која је малко и ваша прошлост — мени, госпођо, постаје до краја разумљив страствени поклик пјесника римских Елегија : „Свијет си један, доиста. о божице Ромс; али без љубави нити би свијет био свијет, нити би Рома била Рома“: |
Етпе Меј; хуаг ЂЕЕ ди, о Кот; адосћ оћпе Фе Шеђе Мате Фе Меј тлећЕ Меј, аге депп Кот апећ тећЕ Кот !
МаРКО ЦАР.
ТОЛСТОЈ О „РАТУ И МИРУ“.
Међу многобројним чланцима и засебним књигама, у којима лични познаници Толстојеви и идејно блиски му људи "саопштавају своја сећања на јаснопољанског уметника-филозофа, врло важно место заузимају и успомене И. Тенерома: „Живе Речи“. Будући Толстоју идејно врло близак и мио човек, он је често имао прилике упуштати се са Толстојем у дуготрајне разговоре о смислу и крајњим циљевима живота и књижевности. Једном приликом му Толстој исказиваше своје погледе на своје уметничко делање.
— Ја не кокетујем, ја вам говорим потпуну истину, говорио је Толстој Тенерому, — да ја искрено сматрам та "моја дела као слаба и мало значајна. Уметничке ствари мени лако полазе за руком, и то вам је за мене то исто, као кад се пливач, препливавши велико растојање и уморивши се од посла, окреће на леђа па лежи, предавши се игри водеи ветра. Он се одмара и забавља. Право пливање за мене, у које сам се ја пустио још од дечачких година, то је — рад религиозне мисли, и сви моји састави који су служили разјашњењу и расветљавању тога рада. То је мој посао, посао, пун напрезања и огромног трошења духовних сила, и, тек пошто се уморим, ја се овда-онда окрећем на леђа, па се предајем игри уметничких обличја, и, забављајући се, пишем романе, повести и приповетке, а нарочито из живота _ "нашега круга (руског племства). Ја се брчкам у тој стихији,;