Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД.

883

ских драма, нешто мање комедија, два романа и близу тридесет приповедака и новела. Нека су од тих дела сасвим слаба, а добар део је у духу тадашњег времена, нити се она чим било издижу над другим делима истог доба; данас су она заборављена или су на путу да то буду, и то је оправдано. Шапчанин је писац другог и трећег реда, од оних који нису ни по таленту јаки, нити по напорима да даду све крупнија и замашнија дела; код таквих писаца најчешћи је случај да, пошто су задовољили публику којој су се обраћали и за коју су били дорасли, убрзо изгубе интерес код нове публике и претрпе бродолом са својим делима. Али и код тих писаца дешава се да се и после бродолома спасе по једно дело трајне вредности. Данијел Дефо написао је масу дела, и од свију испливао је после бродолома само Робинсон. Опат Прево написао је такође пуно дела, и после свих несрећа одржала се само Манона Леско. У малом, и са потребним и појмљивим ограничењем, то је случај са Шапчаниновим Сањалом. Кад сва дела Шапчанинова буду заборављена, Сањало, који је и у своје време био јаче примећен, остаће још. Нећемо да кажемо да се на Сањалу не познаје донекле писац Хомољске лепношице. Напротив, Шапчанинов дух и идеје исти су овде као и другим његовим причама, и мале неве штине и наивности опажају се у појединостима и у целини овог дела: ту су, на пример симпатични јунаци (Гргур) увек беспрекорни, на неким местима има плитког морали· сања, извесне фигуре (Милан, Илија, нарочито овај последњи) рађене су врло несигурно да не кажемо недоследно. Али, с друге стране, срећним стицајем околности, у Сањалу су Шапчанинове мане у многом сакривене, а његове „врлине нарочито искачу на видик. Да ли зато што се ту описују ђачки живот и стара времена, која се, како изгледа, многим успоменама везују за самога писца и оно што је његов нараштај највише волео ; или зато што је Шапчанин писао ·"ово дело с вишом књижевном амбицијом, тек Сањало је ње"тово најбоље дело. Ту се једна пријатна љубавна идила, услед „сликања бурних времена словенских покрета и општег националног одушевљења, диже до величине правог романа. Ту су пејзажи добри, главне фигуре тачне и ако у главном кон"венционалне; ту је на стил пажено; и нарочито једна особина задивљује: изобиље живописнога елемента. Све те осо-

56%