Srpski književni glasnik

884 | Српски Књижевни ГлаАСНИК.

бине више издижу писца Сањала, и као да није. пуки случај што је наш најбољи приповедач Л. К. Лазаревић своје најбоље приповетке посветио баш Шапчанину. Уз издање идеи лепи есеј Г. Јована Скерлића, каји тачно и пуно оцењује цео Шапчанинов књижевни рад.

Са Новима Г-ђе Јелене Димитријевић Српска Књижевна Задруга даје нов роман. Роман у нас рђаво стоји. Од пет главних књижевних родова који се у нас негују, три стоје врло добро: приповетка, песма и критика; два, која су врло важна и тешка, драма и роман, рђаво стоје. Да се и ова два рода подигну на ступањ осталих, потребно је — уз остале околности, наравно; у првом реду, уз околност да се прави и јаки таленти одаду на неговање романа и драме — да поједине књижевне установе поклоне нарочиту пажњу тим родовима, да их стављају на углед писцима, да их упућују све више на њих, да изазивају сталан и интенсиван рад на њима. За роман, на пример, — о драми остављамо да се брине најпре Позориште — нека се ангажује Српска Књижевна 32друга. Нека Задруга тражи свим средствима — позивом, саветом, вишим хонораром, стечајем, наруџбином — да јој данашњи књижевници сваке године даду по један нов роман, па ће за десет година бити десет романа, и у њима десет пристојних покушаја обраде разних тема, десет нових листова из живота или историје који дотле у роману нису били исписани, десет нових“ угледа и подстицаја у том правцу. Онда ће се ваљда родити прави роман, и развити овај род као _ што су и остали развијени. Кад се Л. К. Лазаревић јавио са_ својим приповеткама и дао образац, читав низ приповедача, све бољих од бољега, јавио се за њим; надајмо се да ће се и за роман јавити какав Лазаревић. Овим идејама вођена, Српска Књижевна Задруга је дала Нове од Г-ђе Јелене Димитријевић. Г-ђа Димитријевић већ дужи низ година ради на књижевности, на песми и приповеци, с похвалном и врло приметном тежњом да увек даје све боља дела. У истој тежњи, она је овога пута дала роман, први њен роман као и прво њено дело у издањима Задругиним. Она је узела предмет из турског живота, који је тако честа тема и инспирација био за њене песме и приповетке ; предмет је, специално, из света Младо-Туркиња, из света нових. Она тај живот зна, ван сумње, и нама се, обичним читаоцима, чини да на свакој страни књиге наилазимо на све-