Srpski književni glasnik

5 К . " ~

Књижевни ПРЕГЛЕД. 885

дочанства тога познавања; ту су описи турске свадбе, ха: ремског весеља, обичаја о рамазану, и сто других појединости које делимично дају књизи карактер фолклорног романа. Сем те локалне боје, које има много у роману, сам роман по себи, главнина његова, има више врло добрих ствари. Замисливши га без целог ориенталног колорита, роман је овај историја једног несрећног брака који почиње правом идилом а свршава са убодима ножем и смрћу, — предмет један који се досад у нашем роману није јављао, и ако је један од првих које наш друштвени живот намеће романсијеру. Тај је пред. мет у главном врло добро рађен. Увод је нешто спори тежак, и прве главе су нешто празне и незанимљиве, али убрзо, од првог, лепо израђеног, састанка Џемала и Фатме, (глава Ш), па на даље, радња постаје све живља, и роман тачан, реалан, занимљив. Има местимичне немотивисаности и несигурне психологије — није јасно на пример што Џемал вређа Фатму ружним речима (ХП глава); пијанство није довољно извињење за то — као и остатка неке јаче осећајности, — има је мање него у првој, рукописној редакцији пишчевој — али је тачно, реално, природно и сликање медених месеца младенаца, и прво пијанство младога Џемала, и Фатмина душевна стања услед тога, и даље фазе те несрећне историје, Фатмино бежање, Џемалово кајање, извесна места у дневнику, и друго; цео главни ток романа је такав. Надамо се да ће широка публика наћи у овом потребне занимљивости и интереса, а они који се брину о јачању наше књижевности свакако ће у њему угледати један од озбиљних марљивих, предано рађених покушаја на стварању нашег новог романа.

Као хрватску књигу овога кола Српска Књижевна Задруга је дала Аншологију новијих хрвашских приповједача. Управа је сама желела такву антологију, и предала је на избор и редакцију Г. Бранку Дрекслеру. Г. Дрекслер је добар познавалац данашње хрватске књижевности, и саставио је антологију од првих данашњих хрватских приповедача, руководећи се првенствено мерилом лепоте приповедака а после и обзирима друге врсте (приповетке не смеју бити сувише дуге, оне треба да сликају разне покрајине, и тако даље). Тако је у Антологију ушао Владимир Назор, један од најјачих данашњих хрватских књижевника, са својом лепом и