Srpski književni glasnik

892 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Прича је проста. Жермена воли свог мужа, али је он вара, ма да је више воли од макоје љубазнице, јер не може друкчије. Свака жена која му се приближи мора да га поремети у његовим чврстим одлукама о новом животу без пустоловина, као ону добру Г-ђу Бернен У „Лепези“ де Флера и де Кајавеа, која тражи свој огртач и налази увек на новог љубазника. Франсоа оставља Г-ђу Дироа и објављује Жаку, — а то је овде Ернест из „Љубав бди“, — да је други човек. Долазак Лисиенин га поремети и он опет зове Жака да му исте речи каже, — класично средство комике у понављању истог, — и први чин се свршава тиме што је Жермена опет преварена. Франсоа има изглед симпатичног сметењака као и Жорж Булен. То је један тип кога воли комедија-водвил. Нико не би веровао да Франсоа има своју теорију, парадоксалну наравно, као што је то обично у овој врсти. Али писац од сметеног лутка прави одједном свесног освајача жена са једном теоријом о користи прељубе у браку по којој „кад човеку досаде љубазнице он се радије враћа у породично гнездо и уноси у њега нове топлине“. „Да човек потпуно ужива у срећи не сме да је буде достојан“ каже Франсоа, да заврши излагање својих погледа на брак.

Ви знате да то комично разлагање вреди само по себи, по својој комици, и не верујете да је потребно објашњење карактера и догађаја, јер је у другом чину свако цртањ=г типова заборављено. Франсоа, Жермена, Жак, његова жена Марта и Лисиена грле се узајамно, оснивају нове прељубе, затичу један другог, трче, укрштају се, вичу, туку се и водвиљ је у пуном јеку. Лисиена уђе на прстима и пољуби Франсоа с леђа. Он је назове именом своје жене и она га удари по лицу, и то се понови кад Жермена заиста пољуби мужа и он јој протепа „мила моја Лисиена“ (класично сред“ ство комике у несрећно примењеном искуству). Кад га затекне одмах затим и са Мартом, она науми да му се освети на начин Жаклинин у „Љубав бди“. Само је овде професор историје бесомучни спортсман, толико исто немогућ као заводник. Требало је пристати на невероватно, да би се добило што више комике: чист водвилски захтев.

У трећем чину, врло слабом због понављања исте сцене за Жаком и са Мартом, Франсоа и Жермена се мире на исти начин као што Жаклина прилази свом мужу у „Љубав бди“