Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. 893 и Мишелина Жоржу Булену у „Буридановом магарцу“. Оне су нарочити тип заљубљене и невеште жене која је мила са своје наивности, не уме да се освети и тако остане лако комична и симпатична, сасвим у тону који пристаје уз смех какав изазива ова врста.

Тако смо видели да је у „У новој кожи“ донекле љубазна, лака комедија, као „Љубав бди“ и карикатура једног карактера као „Буриданов магарац“. Нешто што је разликује, то је извесна простота у развијању и љубав за класична средства. комике, што је, опет више приближује водвилу.

„Лепеза“ де Флера и де Кајавеа има изглед комедије карактера обрађене на обичан начин ових писаца. Они нас забављају, поред многих других ствари, човеком који се слабо брани од жене, и зато је смешан. Франсоа Треву је некад волео Жизелу и на известан слабо објашњен начин, отприлике зато што се бојго њене кокетерије, напустио је, да је опет случајно нађе у једном друштву. И он је симпатичан и смешан, јер је неспретан и по мало будала. Најзад кад призна своју љубав тиме што хоће да иде на двобој због ње, он се њоме жени, али на самом крају чина остаје у смешном положају кад се симбол Жизелине кокетерије, лепеза, неочекивано појави опет у њеним рукама. Овај комад је сасвим у тону осталих комада ових писаца. слабост му је у многим споредним интригама и у томе што су писци по. кушали да изнесу неколико карактера, у чему не успевају и постају само досадни. Франсоа Треву остаје поред свих ко. ментара писаца и доброћудног „резонера“ Гарена пре водвилска лутка него карактер комедије.

Трупа Г-на Дибоска и Г-ђе Роли је остала при овој врсти у свом репертоару. Једини изузетак чини комад Леона Гандијо, „Из љубави“. „Клацкавица“ од Мориса Донеја је такође љубазна комедија, али без икакве максиме и са мање привидности психолошке студије. Комика је у положају жене и љубазнице: обе се налазе на клацкавици, то јест час је

„једна горе час друга. У комаду нема многога:' четири чина,

који значе четири промене положаја жене и љубазнице, са. држе најобичније догађаје. То је отприлике разрађен принцип из комада Етјена Реја: кад се љубазница досади иде се к жени са више нежности и обратно. Комад је писан, за Парижане, као весела анегдота причана у друштву, из које се