Srpski književni glasnik

36 Српски. Књижевни Гласник.

и да му је после жао било кад га је проверио, јер му је у овом последњем, „погрешном“ облику изгледао лгпши. И онда је поставио питање: зашто му је у том облику изгледао лепши“

Питање је било оправдано и оцена, по мом мишљењу, тачна: стих је у последњем облику заиста лепши. Који је“ објекшиван разлог овом субјективном и несумњиво пра-: вилном осећању 2

Потражили смо га, и није нам га било тешко наћи. Узрок“ је, пре свега, очевидно, морао лежати само у том једном слову о место а, пошто између првог и другог стиха, ван тога слова, нема никакве друге разлике. Разлика је сва у томе што је у првом облику појам висок употребљен као придев у последњем као прилог. Та разлика је, међутим сасвим складнос граматичким функцијама тих облика, изменила односе међу тим појмовима, те и слику коју они дају: у првом стиху појам висок односи се на траву, у другом на гробнице. У првом стиху нам се каже да је висока шрава сплела гробнице; и ми смо онда, (сасвим правилно и с најстрожом послушношћу) видели у машти две ствари, тачно онако како су нам казане: прво, и за себе, „високу траву“, то јест високу расшурену траву, и затим, опет за себе, „гробнице канова“. Тако нам је казано, и тако смо разумели и видели. Тек после, пошто дође реч салела, ми расејану траву покупимо и сплетемо око гробница. Кад нам“ се, међутим, каже, као у другом стиху, да је „гробнице трава високо силела“, ми онда одмах видимо сплетену траву над гробницама ; опет послушни тексту, и опет сасвим правилно, ми више нисмо везали реч „високо“ за „траву“, но (разуме се, преко глагола „сплести") за гробнице Отуда у овом другом стиху имамо већ готову, лепшу слику високо сплешених гробница. а у првом немамо, — но је сами тако замишљамо као свој закључак, или и не замишљамо. И отуда је стих у другом облику бољи но у првом Отуда — и ни због чега другог — што се у првом стиху слово а односи на „траву“, а у другом слово о на „гробнице“,

Ја сам овај један пример навео ради илустрације, и баш тај, зато што нисам хтео наводити пример који сам изаберем, но онај који је други изабрао; али таквих примера има у књижевности тисућама и тисућама; доиста, управо онолико ко--

лико у сваком књижевном делу има речи и облика и односа. међу њима. —