Srpski književni glasnik

ЈЕ4НА. КРИТИЧКА АНАЛИЗА. 37

Но наш говор не чине само речи и њихова значења и односи. Са речима је у најтешњој вези и начин њихова 1320 -вора, дикција: — интонације, темпо, одмори који раздвајају реченице, њихова дужина, њихово место, и њихов број, све ствари значајне као и смисао речи. и из истог разлога. Као и смисао речи, и њихов изговор је створен усред живота, под утицајем прилика и наших осећања, и свака ситница дикције носи са собом значај прилике у којој је постала. Књижевни ефект може, дакле, зависити не само од речи, но и од тих „ситница“ изговора какав се из природе текста читаоцу намеће. Кажите исту мисао, и скоро истим речима, али је. редигујте тако да је треба изговорити другим тоном или другим темпом, и ви сте је у једном правцу битно изменили. Ако на то обратите пажњу, ви ћете иза сваког текста видети човека ; чућете да ли говори подигнутим гласом, да ли говори брзо, да ли је „џентлмен“ или простачка природа, и тако даље, и тако даље. Па како се појединости дикције, великим делом,. бележе интерпункцијом, књижевни ефект ће зависити и од иншерпункције. /1а како понекад на значај речи утиче и правопис, ефект ће овда онда зависити и од правошса. За све" те случајеве ми ћемо имати примера у овим двема версијама. Дучићеве песме. —

Друго: Само се по себи разуме да ми све поменуте утиске не добијамо у читању појединачно, сваки за себе, онако-како их доцније раставља теоријска анализа. Ми их одмах примамо сливене једне с другима, синтетички, интуитивно, као укупан утисак целога места или целога дела (узгред буди речено, интуитивни утисак треба увек да претходи ана: лизи,; само је тако могућна правилна оцена). Песник тако исто ствара инстинктивно, из дубина свога првобитно недиференцираног осећања. ИМ он при стварању има у почетку самосједну тамну, магловиту импресију; па се из те импресије развијају постепено поједине мисли и представе и у њиховом најдаљем и најситнијем гранању Из тог тамног утиска, из првобитног ·осећајног таласа песниковог, изиђе његова дивна-и разграната лирска песма. Код читаоца бива исто тако, само: у обратноф правцу; песник и читалац иду, у обратном правцу; истим путем. Код читаоца, по довршеном читању, сви појединачни утисци сведу се напослетку такође на један таман

утисак, на један осећајни талас, који остане да у њему трепери. р С