Srpski književni glasnik

'

46 Српски Књижевни Гласник.

Да су баш облици економије оно што је Цигане чувало

као Цигане, најбоље се види по Циганима који су се посрбили. То је бивало само онде где су Цигани своју економију са свим напустили и латили се занимања средине у којој су. Ја знам на доста места у Србији Цигане који су се услед на-_ пуштања циганског завимања са свим претопили у Србе, или

су на путу да се у скоро претопе, и да од циганства остане _ само успомена и традицијама, па временом и то да ишчезне. |

Ову су појаву и други забележили. У Темнићу, на пример, у

селу Орашју прича се за породицу Ковачевића, да је од неког: Циганина "ковача; у селу Драгобужду у Врањском Округу 'Ивко Ђорђевић пореклом је Циганин, из'Гњилана, али сад | слави славу, не говори а. и у свему се изједначио са _

Србима: Тих: 5: ЋОРВЕВИЋ.

ТОЛСТОЈ И МОПАСАН. '

Мало је ствари тако занимљивих за студију као што је

"мишљење ' Толстоја о Мопасану. Пред нама је велики епски песник, можда ваја и

лесник нашег столећа, каквих је заиста било мало; 'човек који“

је 'имао ону двоструку и необичну способност: да посматра врло јасно људе веома индивидуалне и сасвим нарочите, ' да нам их до ситнице прикаже у изузетним животним околно-

стима — и с друге стране, да их гледа уоквирене историјом

њиховог: доба, потчињене тој историји и од значаја у њој да нам их покаже таквима и да створи код нас такав утисак да се они. никад не би могли одвојити од те историје нити пак историја од њих. И:тај епски песник у: доцнијим годинама постао је суров и строг моралист, мистичан и егзалтован, жељан савршенства и апсолутне моралне чистоте, нека врста еденијанца, по чијем нахођењу "хришћанство је" одвећ измешано, и који је од њега узимао само оно што је најчи-

стије — и не само оно што је најчистије · — већ и крајње.

1 Ст. М. Мој Темнић“ („Насеља“. Ш, 850). | З Р. Т. Николић, „Пољанпца и: Клисура“ („Насеља“ Ш, 199).

Ро РИНРУУ

> љесаа