Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни ГлАСНИК.

француској уметничка доктрина, према којој уметник није обавезан да буде проповедник, или вођа савести. МИ Толстој је потпуно збуњен могућношћу једне овакве теорије.

А та доктрина иде палеко. Примљена је чак и од сликара ! Јесте, постоје сликари који не сматрају себе обавезнима да булу моралисти и да дају израза моралним доктринама у својим сликама. Неког сликара који је насликао једну литију,. Толстој је питао: „Ви сматрате да су такве литије кориснеР

— Не знам ништа. Мој је циљ да сликам живот.

— Волите ли бар идеју вашег предметаг Ви дакле мрзите церемоније 2

— Ни једно ни друго.

— Ето сликара, додаја Толстој, са високом културом којн слика живот, неразумевајући његов смисао, без љубави и без мржње за његове манифестације |“

Озо чуђење је, као оно Прудоново (јер то је појава увек неминовна кад се састану уметник и моралист), кад је осуђивао Делакроа, јер Делакроа слика „равнодушно“, да „равнодушно!“, предмете старе и савремене, паганске и хришћанске: „Шта ме се тиче, узвикнуо је тада Прудон, што Делакроа не слика онако као што слика Г. Ингрг“

Ништа није плодније у занимљивим расправама, но уво--

Бење извесне моралне. политичке, економске или административне бриге у уметничка дела.

Где се зачуђеност Толстојева још више повећава — а овде је ја боље разумем, то је, дабогме, кад се он нађе пред теоријом још супротнијом његовој, диаметрално супротној његовој, пред теоријом која је на крајњој левици, док је његова на крајњој десници. Кад се нађе пред човеком који, бавећи се уметношћу, нема моралних циљеља — он је врло зачуђен. Но, он је просто запрепашћен пред човеком који сматра да лепота вреди колико и врлина и да лепо вреди колико и добро. Јесте ли читали, узвикује Толстој, Ренанове редове о женској лепотир „Хришћанство је одвећ једноставно и искључиво морално, — лепота је у њему и сувише жртвовава.. У очима једне савршене филозофије, лепота је божански дар као и врлина, те и она вреди колико и врлина. Лепа женска исто толико изражава један дев 60жанског циља као и женска пуна врлина. Украшавајући себе, она врши извесну дужност...“ р

~ ћи сав о