Srpski književni glasnik

Толстој и МоОпАСАН. 49

У овом трерутку Толстој већ не може више и буни се 'против те теорије „страшне по својој глупости“.

Та теорија, која ме не плаши али, која би, сматрам. била глупа кад би се схватила озбиљно од стране њеног творца, заслужује да буде примећена, јер је сасвим диаметрално супротна Толстојевој и садржи тако исту грешку, само у супротном смислу. То је вечита хотимична збрка Лепог и Доброг. Пред једном сликом, или романом, или женском, питају Толстоја: „Је ли то лепог Он одговара: „Лепо је, ако ако је морално“. Пред истим предметима питају Ренана: „Је ли то морално 2“ Он одговара: „То је морално, ако је лепо“, или боље: „Ако је лепо, онда вреди колико и врлина“, што не само да није исто, већ је и из основе лажно.

Тачно је да је истина — једна, добро — друга, лепо сасвим трећа ствар. Ја сам чак готов да верујем да због тога и постоје у свима језицима три речи за те појмове, а ни једна. Спојити све то уједно, права је кинеска глупост, која, ви Кинезима, људима веома здравог разума, није пала на памет. Али послушајте, и спречити уметника да не носи свуда култ лепоте и да га не уноси у свој морал, кад, случајно, он осећа да га има! И, обратно, моралист... То је толико тачно, да се човек после тврђења да у Мопасану нема ниједног моралног атома (не више него у Ле Сажу) мора и нехотице запитати, па шта даље чини Толстојг Он би требао да затвори књигу и да просто каже: „То ме се не тиче“. На то ја не бих ништа имао да приметим. Али не. Он је поново отвара, брижљиво прелистава, пресавија стране, писаљком прави белешке са стране листа, и... свуда тражи морал Мопасана.

"Немам потребе да кажем да га налази. Нађе се увек оно што се-тражи и тамо где се тражи, јер се силом умеће. Ево како он поступа.

=“ Сваки писац, вели он, ма и најравнодушнији према мо"ралу, ипак увек има свој морал, па био он добар или рђав. "Јер и он је човек, те у симпатији коју показује или даје да се осети према извесној, приказаној личности — он увек даје ма и непосредног израза томе моралу. Моја метода, дакле, три издвајању Мопасановог морала из Мопасанових романа, састоји се у томе што ја мотрим сваки покрет, сваки не. "видљиви гест одобравања или неодобргавања, који би се омакао Мопасану према његовим личностима у тренутку, кад ми