Srpski književni glasnik

Толстој и МопАСАН. 51 добра књига; јер се осећа да се писгц „буни противу напретка и успеха једног похотљивца“; само што је то књига пуна „прљавих појединости, које се писцу изгледа, по несрећи,

свиђају“.

Кад, пак, пређемо на романе који су били за писца, код тих бедних Француза, — врхунац успеха као што су: Брдо Ориол Пјер и Жан, Јака као Смрш, Наше Срце (Моп!Оптоп, Ргетте е! Јеап, Рог! сотте !а Мог, Могге Соеиг), одмах видимо колико је то осећани морал, дакле и његов таленат пао. По суштини Моп:-Ото! то је Ве!-Ата; али у Ве!-Ати Мопасан је осуђивао ниткова; а у Моп:-Ото! „очигледно је да нитков Пол ужива потпуну пишчеву симпатију“. Ни ВејАти, кога Мопасан осуђује, ни Пол, кога он почаствује сзојим пријатељством, нису потлуно јасне ствари за Французе. Но, Толстој се ту не вара. Он, поред свег пишчевог напора да „остане објективан“, одмах запажа којој страни тајно на тињу пишчеве симпатије. Он је диван у подметањима. Није без сличности са оним државним тужиоцем који је тражио казну за Госпођу Бовари.

Шта, пак, да кажемо о роману као што је Ргетте еђ Јеап, где је симпатично лице једна грешница 2 Или у Когб сотте ја Мог — како се може наћи таленат у једном таквом делу,

где човек, који је био у току двадесет година љубазник мајке, „очајава што не може постати љубазник њене кћериг Јасно

је, дабогме, да је Мопасан пун симпатија за тога и таквог господина !

Или узмимо Моге Соеш. Како да се трпи џентлмен који је љубазник једне великосветске госпође; кида са њом; постаје љубазник једне служавке, и после се опет враћа својој отменој госпођи. ИМ не заборавите да је тај млади господичић врло симпатичан Мопасану. Мопасан нам га приказује као човека који пати од тешке досаде и кога мучи страшна неурастенија; али нам га ипак пружа за пример.

Таква је била књижевничка каријера Гија де Мопасана. Имао је талента у почетку; јер је био пун морала; али је изгубио и једно и друго услед похађања рђавог друштва. И сувише често виђао је Ернеста Ренана. Пазите, млади људи: лепота — није велика ствар; истина је — ситница; лепо је дело оно у коме писац не пропушта ни један случај да по-

каже симпатију коју гаји за поштене људе. Али да бије по• 4“