Srpski književni glasnik

52 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

казао, човек треба да је осећа, а код Француза је то толико ретка ствар!

Каква чудна критика! Али, ипак, од истине не треба бежати. Сви ми слично томе, у извесном тренутку, осећамо. Сви се ми у присутву једног романсјера, човека којш нам приповеда једну историју, питамо: „Шта ћеш нам рећи о начину на који шреба схвашитши живошр“ Сваки од нас осећа потребу да у присуству човека који нам приповеда. неку историју. затражи од њега и његову „беседу на гори“ и да жели да баш та „беседа на гори“ буде у тој историји. Нећу да кажем да је то страховита глупост, али то је свакако чудна дрскост.

Ето! Пре неколико година изашао је један мали роман под насловом: Крајцерова Сонаша. Заборавио сам име писца. Нисам прочитао ту књигу одмах, чим је изашла, те сам разговарао о њој са другима. Сви су ми говорили, али сви: „Јесте ли прочитали Крајцерову Сонашу 2 Дивна је: њена је теза против брака... Јесте ли читали Крајцерову Сонашу2г Страшна је: њена је теза против брака“. Сви су се разликовали у своме суђење, али нико у закључку. За сваког и за сваку, за младе и за старе, мале и велике — теза је Крајцерове Сонаше против брака.

Ја сам прочитао књигу; можда нисам створен као други, али никако нисам нашао да је теза Крајцерове Сонаше против брака. Нашао сам да је то историја једног човека тако мало створеног за брак, да су сви ситни догађаји брачног живота за њега биле страхотне ране и да га је довело до убиства жене једнога дана, када је од неурастеније патио мало више но обично. Ја нисам нашао ништа више у Крајцеровој Сонаши... М да волим да правим закључке после прочитаног романа, ја бих рекао: „Шта то доказује — Не треба се женити, кад си мало ћакнут“. Или: „Наравоученије те приче 2 ово је: не буди неурастеничан ! Ничег више нема у Крајцеровој Сонаши

Али ако бисмо на Крајцерову Соношу применили критичку методу Толстоја, морали бисмо сигурно рећи: Морал писца Крајцерове Сонаше треба оценити према личностима тога романа којима писац поклања и указује своју симцатију, као и према степену симпатије коју им даје. Очигледно је, дакле, да он симпатише убици. То пада у очи у сваком реду.