Srpski književni glasnik

и И и, а,

а

ђе у

A 0 a o:

O Ta A,

7

- „о, АИ, ~

—

· i А ЈУНА Српски Књижевни Гласник.

срцу, и њему је долазило да виче да му приђу ближе сви ти људи и да му кажу реч љубави и самилости.

Пред њим је ишао онај са натовареним на мазги багажом. Иван га је посматрао како шиба мазгу чим се она мало задржи као да се боји да га Иван не стигне и не почне са њим разговор.

Иван је ишао мирно, ћутке, оборене главе. Људи који су их сретали пролазили су с поздравом само. И тако је све више расла осама око Ивана и све теже притискивала је његово срце неодољива безгранична тежина која му је управо заустављала дах. А кад се показа село на врху, притисну оно нешто још јаче згњечено његово срце које закуца још болније.

(Крај у идућем броју.)

Сибе Миличић.

ГИЉОТИНИРАН ПО ПРИСТАНКУ.

(Догађа се у провинцији, у једној варошици на југу)

Једног полицијског чиновника изабрали за поротника.

Судило се човеку, који је био оптужен за седамнаест убистава, а да и не рачунамо безброј других ситница као што су разбојништва и опасне крађе.

Оптужени је осуђен на смрт.

Дошавши кући, поротник рече у себи: А ,

„Ево згодне прилике да се одужим за оне силне ручкове ма које су ме позивали“. ;

И кад је дошло време, он написа својим пријатељима: „У четвртак ћемо гиљотинирати Сен-Фара. Дођите ми на ручак; имам три прозора који гледају на трг, и особиту куварицу. Биће врло весело“.

Реченога дана, сви су пријатељи дошли чиновнику, који беше позвао и свога старешину, човека од утицаја, свога заштитника.

Како за последњих педесет година нико у вароши вије, био погубљен, џелатско особље пустили су да се прилично занемари. Џелат је немоћан старац. Његов први помоћник оставио је овај свет. Други помоћник тек се предигао од неке тешке болести која га је сасвим изнурила. |

Ако осуђени, који је прави џин, не унесе мало добре воље, људска ће правда тешко бити задовољена.