Srpski književni glasnik

| Гиљотиниран из Убеђења. 93;

При крају ручка стиже из затвора ова страшна вест: „Сен-Фар неће да чује за шалу“.

Право очајање обузе госте који у глас повикаше: „Ето ти! поквари нам се цело весеље! Данас човек не може више ни на шта да рачуна!“

Старешина набра обрве.

Његов потчињени, видећи да, му је унапређење дошло у питање, напреже све силе, али узалуд, да стиша нерасположење ове личности од утицаја.

Он се напослетку одлучи на једно круно средство:

— ја познајем нешто мало Сен-Фара, рече, идем да га приволим.

Он оде у Затвор и уђе у ћелију осуђеникову. Између њих се поведе овај разговор:

Заводник. — Ама шта ови лажови овамо говоре 2 (Тапше га по образима.) Да не пристајеш да те ги-љо-ти-ни-ра-ју7

Сен-Фар хладно. — Не пристајем.

Заводник. — А зашто, молићу 2

Сен-Фар, као увређен. — Зато што ме извештавају у последњем тренутку.

Заводник. — Шта у последњем тренутку7 Целе ноћи чуо си ударце чекића који ти нису дали да спаваш, и то није пробудило у теби радозналост 7 Није ти пало на памет да се запиташ: „Шта је то7“ Е видиш, то је била мала машина коју су за тебе намештали на тргу Бурдајар, на коме је пи– јачни дан одложен због тебе. (С пребацивањем.) И ти си чекао последњи час да се покажеш јогуница! То није лепо! Устај да идемо! немој бити дете!

Сен-Фар, непоколебљив. — Нећу.

· Заводник, изненађен. — Али несрећниче! цео је свет дошао! Власт, свештенство, народ, војници који ће'ти пра– вити шпалир као за цара; све је на своме месту.. Само на тебе чекају... (Наглашујући.) Само на тебе чекају, тебе је-ди-но.

Сен-Фар. —— Не иде ми се.

Заво дник, живо. — Слушај! ти познајеш г. од Писека, · оног старог племића који није изишао из куће од како су Бурбони отишли из земље и који се заклео да се неће више маћи из собе7 (Победоносно.) Помисли само! и он је дошао, ено га! Због кога“ питам те ја, обешењаче један! (Смешећи