Srpski književni glasnik

"Као тужна мајка која за својим мртвим сином нариче. ја нисам као они мекушни пастири

_ Који тако не могу да трпе жеђ да (агањце : _ Oi овце терају, да се сами напију млеком из њена вимена.

и нисам кукавица која седећи жени уз колено – По вас дан с њом разговара о женским стварима;

и нисам страшљиви ној чије срце дркће, Полети, трепти, и пада као поплашено јато врабаца;

Нисам мама која са женама и као жене ; | Јутрон и вечером маже косу и обрве.

_ Нисам онај никоговић, сиромах врлинама, богат манама, _ Који се покрије плаштом кад га поплашиш, и одмах испусти мач;

Нисам човек коме у мраку срце јаче закуца M на хитром ату залута усред пустиње.

i Где по тврдом кршу мог ата копите одјекну, [> шљунак и варнице прште на све стране.

– Кад ме мучи глад, ја је трпим док је не убијем; – Окренем главу на другу страну, и не мислим на њу.

_ Пре бих лизао прашину са земље но допустио

_ Да се нада мном погорди онај који ми пружа залогај.

_ Да ме понос не задржава од такве поруге,

_ Нико од мене не би хране и пића имао у већем изобиљу.

_ Али се моје горко срце не приклања срамоти, Но ме одмах тера даље по усамљеном путу.

је, ; n _ Ja oBMa crerHeM jaue nojac OKO ynajor TpOyxXa, _ Као што предан затеже свилен конац око точка;

и рано зором излазим као курјак мршави и сури 21 оји с празним желуцем лута по пустињи тамо и амо:

#

| Изишао је гладан и њуши ветар, |I Mapa гором и клисуром тражећи плена;

\