Srpski književni glasnik

102 Српски Књижевни Гласник. =

f [о .

Исти као он, сивоглави, мршава трбуха, гладни, Брзи и многи као стреле у рукама вештога стрелца,

Или као рој који за матицом лети у кошнице, Које је пчелар за њих на вису спремио.

Са разјапљеном чељусти, са разглављеним вилицама, Које му зијају као процеп у пању, показујући зубе,

Вук урликне, а за њим сви заурличу, Као што се с гробља на вису зачује лелек удовица.

Он ућути, све ућути; сваки је сваком Пример и утеха у заједничкој невољи.

Заурла ли, сви заурлају; умукне ли сви умукну; Јер је боље не јаукати где јаук не помаже.

„Онда се врати, и сви се с њим врате у гору,

Где ћутећи и трпећи крију своје болове.

Рано зором ждралови полазе на воду Али ће стићи да пију само оно што им ја оставим;!)

Журимо се и ја и они; али су трома њихова крила; Као њихов преходник ја летим испред њих;

Ја сам се одавна напио кад они почињу стизати, И, слетевши, гњурати у воду своје главе и вратове.

На обали онда настане метеж и врева Као кад караван Кабила стигне на ноћиште;

Пију, пију, док најзад не одлете, Као што у зору полети чета охадских коњаника.

Кад легнем, земљу додирују плећа На којима се виде сви прстенови ртењаче,

И рамена и лактови без меса, с оштрим костима, Које се мичу под кожом као пиљци кад испадну из руке играчеве. Зар је Касталовој мајци) жао што јој је Шанфара измакаог Зар јој није доста мука које је на Шанфару послала“

1) Шанфара је имао надимак „хитри“. =) Богиња боја.