Srpski književni glasnik

Ава с зар НИ АИ V* – Шанфарина Касида. 103

Док се је он као изгнаник потуцао. од немила до недрага, Она се је о његово месо коцкала крвавим коцкама.

И претварајући се да спава, она је, кад би и он заспао, Против њега подмукло смишљала нове и грозне замке.

Моја је вечита друга била Брига и походила ме је Као што наступна грозница походи сваког трећег дана.

ја сам је одбио кадгод је дошла, али се она враћала Са свих страна, пузећи одоздо и слетајући одозго.

[Кад видиш да као камила, босом ногом, · Газим по песку, на врелом сунцу,

Знај да је стрпљење моја опруга, а воља стамени ослонац, “И да сам ја јунак наоружан курјачјим срцем.

Често богат, још чешће сиромах, ја знам да је право богат Само онај који, не бринући сео себи, не стрепи од прогонства.

пе

„Оскудица ме неће никад начинити нестрпљивим или невеселим, А у изобиљу нисам никад био обесно радостан.

____Jeca ли икад видео да страсти мој разум надвладају, Или да као пук волим оговарање и потворуг)]!)

Колико сам пута у страшне ноћи, кад човек ломи и лук и стреле , Да њима 'наложи ватру, да се загреје,

Јурио по киши и мраку, и као друштво Имао само зиму и глад, страву и опасност!

Колико сам пута “убијао жени мужа и детету оца, И враћао се као што сам изјахао, по мраку, исте ноћи.

А сутра јутром, док сам ја већ седео далеко у Гомајси, Сељаци су се будили и питали један другог, бледи од страха:

„Чусте ли ноћас како пси лају7 Шта је то билог Да није упао вук међу нас, да није била хиена 7“

„Пси само једном залајаше, па ућуташе; може бити

Да их је какав поплашен кобац или ждрал пробудио.“

1). Ово у загради не валази се у свим текстовима.