Srpski književni glasnik
104 Српски Књижевни. Tnacm
„Ако је био ноћни muuH,!), OMo |e Op3 M BDpHO CBHpeM; Ако је био човек — али човек није могао бити!“ · :
Често у жарке дане кад ваздух на сунцу гори, И на усијаном се песку змија вије као у грчу,
Стајао сам гологлав на припеци, покривен По челу само парчетом крпе, да чува очи,
И косом, која се диже и лепрша кад ветар духне И у дугим праменовима. пада с темена на обе стране,
Нечешљана, одавно неопрана и ненамирисана, И пуна гада, неочишћеног од годину дана.
<
Много сам ce пута пео уз голо стење, глатко 'као мој штит,“ По којем се људска нога раније није усудила газити,
И прелазио сам га с краја на крај, тражећи преноћишта, Служећи се час ногама за стајање, час рукама за пужање.
А кад се у вече испнем на вис, преда ме искачу дивокозе, Беле као девојке у белим плаштовима,
И прилазе ми поверљиво, као да сам њихов дитојарац, дугороги, кривоноги,
Који се успужао на врх крша и на испуцалој ивици стоји над провалијом.
(С немачких превода Е. Рајса и Рикерта
упоредно превео Б. П.) Шанфара. .
НАША ДИПЛОМАТИЈА.
Савремена спољна политика разликује се-у многом потледу од политике у старија времена. Некад народи нису били · никакав чинилац у међународним односима, нити су узимали учешћа у спољној политици; и она је поглавито била у рукама владалаца. Она није потицала из потреба народа, већ су често њене побуде и циљеви били лични и породични интереси владалаца. Из тога разлога она је била без корена у на- роду, без наслона у њему, лична и ћудљива. Š
1) Зао дух. OAK